Godišnjica Nikole Čupića

992 ГОДИШЊИЦА

ној, и у техничком погледу ненадмашној драми, да такав ефекат и произведе.

Године 1891, вратио се Ибсен с породицом својом, после дуга емигровања, у отаџбину. Дочек је био тријумфалан. Норвежани су опростили и заборавили свом старом и светском славом увенчаном песнику све што су му раније замерали, и били-су срећни да га имају у својој средини. Тада је Ибсену било 63 године.

Године 1892, штампао је Ибсен Неимара Солнеса, драму у три чина, где се скроз реалистични типови и прилике преливају у символе дубокога значења. Ибсен је, више-мање, увек емблематичан; иза свачег што нам износи и описује налази се дубља уметничка мисао. Овде се та његова карактеристична црта испољава јаче, но игде на другом месту. Вештина његова да претвара реално, стварно у алегорију и символ, у овом комаду је готово опсенарска. Намера је комаду да се историјом једног неимара (Солнеса) покаже, како је трагична судбина уметника генијалних (и у ошпе генијалних људи). Солнес је чувен и боггт неимар. Цео свет мисли да је он срећан човек. Али како се вара тај свет! Он је доспео до гласа и могућности да својом уметношћу користи другим људима по цену своје личне среће. Да није пожар уништио његово огњиште и породичну срећу — јер је пожар био узрок што ву му близанци умрли, а жена остала стално болешљива и нероткиња — не би дошао на то да за друге људе и породице зида светла огњишта, и куће у којима се срећно живети може. Али лична несрећа и старање за друге чине га егоистом. Ко је други поднео толике жртве и стекао права да, поред њега, зида, и да се дигне7 Егоизам је обична црта генијалних људи. Геније тражи да му се служи и жртвује. И Солнес, у борби да се одржи на висини, нема милости за људе који му могу сметати. Зато је руинисао старога Бровика који је пре њега зидао, начинивши га зависним од себе. Зато не пушта Рагнара чија га способност плаши, ни његову вереницу (Бровикову ћерку), која му воли рачуне, да га оставе и предузму засебно посао. Али и та га суровост стаје бола. „Све што сам успео да урадим, сазидам, створим — све