Godišnjica Nikole Čupića

294 ГОДИШЊИЦА

слима. Хилда је најсавршенији и најсветлији Ибсенов женски тип. И још нешто !.. Ибсенови су радови у опште намењени само образованој публици. За необразоване то су полуотворене књиге. Овај комад специјално тражи образоване читаоце |(и гледаоце), не само да се разуме, него да читалац интелигенцијом и маштом буде у помоћи самоме песнику !

У Маломе Ејолфу, драми у три чина, која је штамџан 1894 илустроване су једном патетичком историјом, у главном, ове мисли. Човек је чедо земље али донекле и неба. Љубав мужа и жене, код је сведена на само Физичко задовољство и нема вишега смисла, ружна је, грешна, и не остаје некажњена. — Велике несреће, ако им људи схвате значај, мењају осећања и облагорађавају их.

Мали ЕјолфФ је пао са столице и сломио ногу у моменту кад су се његови родитељи (Алмес и Рита) грлили, заборављајући на њега; а удавио се онда кад су се они препирали, и кад се Рита бунила што јој муж не припада цео него има да дели љубав на њу и на дете!

Смрт Ејолфа препородила их је. То је била казна њихова. Јадиковали су и корили се узајамно што нису дете волели, нити му довољно пажње поклањали. Хтели су се убити.

„Омрт Малог Ејолфа, — говорио је отац — „јесте наше испаштање, наша казна. Има смисла у тој несрећи, јер живот и судбина не могу бити без смисла. Мп смо, ето, кажњени по заслузи. Док је живео, ми смо се даљили од њега; његова слабост нам је била тешка, његове штаке смо се плашили,“

Песник је врло умешно, на крају комада, довео родитеље да у жалосноме догађају нађу смисла и упута за себе. Они су решили да се у будуће посвете бризи сиротне и напуштене деце. Тако, дакле, Ејолф неће бити живео и умро узалудно. Егоистична и тако грешна љубав мења се и претвара, под ударцима несреће, у Филантропију.

На овом уметнички одличном делу види се уплив Толстоја п његовог гледања на живот.

Године 1896. штампана је драма Џон Габријел Боркман, у четири чина. Јунак је комада оригиналан,