Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ 995

прави Ибсенов, и врло занимљив карактер. Син једног рудара — а рудари су обично смеони људи, и са живом маштом — мислио је он од детињства о благпма, која сакрива земља, и слушао како метали, доле у поткопима, под ударцима чекића, певају, радосни што ће изаћи на светлост; сањао о богатству, о слави п моћи које с богатством иду, и веровао, да је он предестиниран, да му је то позив, да изотвара руднике, претвори злато у новац и пусти милионе у саобраћај; да захвати и потчини сва блага, и све изворе моћи у својој земљи, којп се налази у бреговима, морима и у горама. Замишљао је силне Фабрике које на рекама, дању и ноћу, без престанка клопоћу, безбројне бродове који се диме по Фјорду, како долазе и одлазе, просецају далека мора, носе светлост и топлоту на све стране и братиме народе; п као да је све то он створио, дигао, као да је све то његово! Он је волео моћ, силу, па да и друге људе усрећи. Боркман није бис само фантаста. Он је имао особина и способности реалних, којима се постижу велики циљеви. Веровао је у своју звезду, а што је важније, веј'овао је у своју снагу и успех, а рад је за њега био нагон. Уз то жеља да дође до богатства и моћи била је код њега јача од сваког другог осећања. Да постане управник једне банке пи добије тако основу за даљп рад, он жртвује човеку, који га је у том могао помоћи, девојку коју је љубио и која је њега љубила. У јаком убеђењу да ће његова предузећа бити крунисана успехом — и само у том убеђењу — он нема скрупула да унесе у послове основне Фондове банке и приватне уштеђевине које су банци поверене... Но једног дана, један непоуздап пријатељ — онај (Хинкел адвокат), за чију је љубав напустио своју драгу (Елу) и узео њену сестру '/Гунхилду), изда га, открије несолидност његова рада; и одједном све што је створио (песник нас не обавештава шта је створпој и све што је сањао, срушило се банкротством, које је донело сиротињу и срам за његову кућу и сиротињу многих других, рођака, пријатеља п страних људи. Сам је Боркман дошао у руке власти и осуђен на осам година затвора; а кад је, по издржаној казни, пуштен у слободу, затворио се у своју кућу, из које није излазио још осам година, до дана кад ће га и смрт