Godišnjica Nikole Čupića

298 ГОДИШЊИЦА

ним људима и деци, а другим, људима мисленим. И : једне је и за друге неисцрпно у дражима.

Ибсен је ово своје дело назвао драмским епилогом, и оно је то у истини, јер завршује дугу серију његових драма, које се по својој тенденцији и погледима на људе и живот, као и по том што једна, другу настављају и допуњују, могу сматрати као једна целина.

А уз то оно садржи успомене на естетична осећања и мисли о уметности до којих је долазио, каоп на скрупуле, колебања, душевне борбе које је имао као уметник, радећи на свом позиву. СОкулптор Рубек, у комаду, заступа Ибсена, само што је мањи и несавршенији од свога мајстора. Он је пролазио кроз различне Фазе — едизоде — уметности, од јелинистичког илп Торвалдсеновог идеализма, код кога је вештина одвојена од живота, и има своје засебне, високе циљеве, до крајњег натурализма који је ужасан и прљав, но свежином и снагом занимљив, али који мало поште пма за вештину. И на крају каријере, стари идеалистп, Ибсен и Рубек, стоје пред питањем: идеализам или натурализам 2 Вештина или живот7 Мајстор вели прво живот, па умотвор. А његов јунак указује, рекли бисмо, на неко „треће царство“ које је Ибсен на другом једном месту предсказивао (Цар и Галилеац), у ком ће се измирити оно што је засад неизмиримо, а које ће настати под новим поколењем, или — кад се ми мртви пробудимо. После тога Ибсен није више писао. Живео је, као увек, скромно, повучено, за породицу и изабране пријатеље. Унутрашње политичке ствари његове земље нису га интересовале, па ни оно што би се о њему писало. Али се престоница норвешка поносила таквим грађанином, и сви су га поштовали. Редовно је, сваког дана, и у исто време, пре подне, ишао у гостионицу Гранд-Хотел, у улици Карла Јована, да чита новине. То је била једина његова лектира. Ту сам га и ја виђао оних дана, кад сам био у Кристијанији. Седео је увек одвојено за једним столом на тераси, у дворани, а хрпа страних листова, немачких и Француских, лежала је пред њим. Увек је био обучен у црно одело п закопчан. Овда-онда извадио би из џепа један велики чешаљ п зачешљавао своју седу косу и браду које су уокви-