Godišnjica Nikole Čupića

306 ГОДИШЊИЦА

Као што се на карти може видети, с пучине Атланског Океана, а од севера, улази се, код 64" СИ, у Дронтхјемоки Фјорд кров један широк отвор, покривен ситним острвима, између полуострва Фосена и великог острва Хитерена. Један се рукав Фјорда протеже онда к југо-западу, између Хитерена п копна; а један крак његов, узан само два три километра, пробија у копно, савија к југо-истоку, а после триестину километара обрће на север, ширећи се у исти мах и узимајући облик затвореног, велшког језера. На јужној страни те Фјордове ширине, онде где утиче река Нид, лежи Дронтхјем, град од 35.000 становника, који се до ХУГ века звао по тој реци Нидарос. (Ушће Нида).

Кад смо стигли у град, било је 1! сахата ноћу. Али се лепо видело; могли смо новине читати. Ова северна ноћ, са својим црвенкастим небом, љубичастим даљинама, белом, мртвом светлошћу, постала ми је досадна. Некакво чудновато осећање обузме човека, гледајући у овој бледој, надземаљској светлости успаван цео један град, с његовим дугачким улицама које су пусте, и с његовим црвеним п жутим кућама од дрвета из којих ни светлост ни живот не пробија. Као да смо, пре суђена дана, залутали у онај свет што нас иза гроба чека. Одселисмо у Британији, највећем хотелу, где смо једва, због многих путника, добили собу. Сутрадан, рано, изашли смо да разгледамо интересантности града. Наравно да смо пре свега обишли цркву (Абм), у ком се од старина крунишу норвешки краљеви; а то је управо и једино уметничко дело у Дронтхјему које вреди видети. Храм Спаситеља подигнут је у Х веку на гробу св. Олафа; али је после, у више маха, до ХЛУ века, прошириван и дозпђиван, услед чега су уношени у грађевину увек нови стилови — романски, готски, енглески (готски). Храм је зидан од меког, зеленкастог камена |5бафе), с којим се лепо друже стубићи (на прозорима) и украси од белог мрамора. Унутрашњи је ефекат леп и импозантан. С обе стране вазилике налазе се па витким аркадама галерије. Дом је у пређашња времена често горео, п остао је још од ХУЈ века донекле порушен. После увођења Реформације (1537) уклоњен је св. Олаф, којем су долазили на поклоњење људи из