Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СКАНДИНВАИЈЕ 305

разбија о стене. Али смо и близу његова извора. Још триестак километара, па пут излази на једну високу раван, опасану снежним бреговима. Стиглисмо у Рерос, рударку варошицу од 2000 становника, што лежи 630 м. високо. Зима је као у децембру. Средња је годишња температура на овом месту — 05. Образи бриде од студена ветра. Земља је равна и мочарна, поља од баруштина и тресетних пиштаљица. А мало даље, брежуљци, дужином читавих километара, од живога песка који ветар лако диже. железничка пруга заштићена је местимице високим плотом, да не буде засута. Цела варошица живи од врло богатих бакарних рудника.

И позади ове станице пут се још пење. Земља увек мочарна; у удолицама и јарковима види се заосталог снега. Шума јако проређена; брезово дрво и шибље отима маха.

Код 412 километра пут прелази преко Гломена који ту, недалеко, истиче из једног језера. С лева је обележена једним каменом највиша тачка пута (670 м.. Овде се, на овој висији, деле воде за Скагерак и Атлански Океан. Наш пут хвата сад десну страну реке Гуле, и с јаком брзином спушта се, држећи се високо бокова Гулине долине. Предео је величанствен пи романтичан. Страхотне провалије. Воз често пролази кроз тунеле; вијуга уским, врло високим засецима, и преко мостова који изгледају као да су у ваздуху разапети. Хучна и бистра Гула ломи се о стење, градећи честе водопаде. На растојању од стотину километара, наш се пут спустло за 600м.

Од станице Стерена (на 510 километру) пуг је сишао у . долину и питомину. Лепе, разнобојне куће помаљају се, с обе стране реке, из зелених шума и убавих градина. Код станице Мелхуса (висина 33 м.), пут напушта долину Гуле, која недалеко скаче у Дронтхјемски фјорд, и окреће ка северо-западу, висином између долине Гулине и долине реке Нида, који код саме вароши утиче у море. С ове је висине величанствен изглед на Фјорд, и планинске околне висове. Одатле се, поред многих дивних летњиковаца, спушта у варош.

ТОДИШЊИЦА ХХЛХ 20