Godišnjica Nikole Čupića

Јо ГОДИШЊИЦА

лама јужне Порвешке, али је, од ХТУ до ХУП века, оборено и извезено у Холандију и Енглеску.

Сав предео око Дронтхјемског фјорда — а ту разумем и долине које излазе на фјорд, долину реке Гуле, Нида, Оркеа, итд. — необично је плодан. Ту је заснована, најстарија држава норвешка; ту је од најстаријих времена била снага народа. У борбама око краљевске круне, у Средњем Веку, онај је побеђивао, који је имао уза се народ тог краја.

Дронтхјемски Фјорд лежи на једној ширини с Исландом и Гренландом, а каква разлика у погледу на климу и плодност земље! Исланд је покривен ледом и лавом, а вегетација му се састоји из брезовог џбуња и врбовог шибља, који местимице покривају камењаре и пустопољине ; а Гренланд је, осим две три мале тачке на. југо- источној обали, и једне подуже уске ивице на западној, на којој скомрачно живи десетину хиљада Ескима, сав заметен вечитим снегом и ледом.

Али не само Дронтхјемски предео, него цела Норвешка има угоднију и блажу климу од сваке друге земље на земноме шару у истоме појасу. Најсевернија граница до које допире обрађивање жита, и најсевернији градови налазе се у Норвешкој. Особито је блага клима дуж обала морских. На острвима групе Лофотен ноћивају п зими овце на пабиштима (под 68" и 9" с. сл), а на подножју Нордкапа цвета љубичица; ни један Фрјорд, ни на крајњем северу, не смрзава се ни зими; а у Дронтхјему, Бергену и Кристијанији може бити дана топлих као у Италији. Температура је ниска на планинским висовима (Фјелдовима), а зима оштра унутра, у земљи, далеко од мора.

Овакве повољне климатске прилике у Норвешкој долазе од морских струја |голфстром), које достижу из даљине Атланског Океана и ударају о обале Норвешке целом њиховом дужином. Оне доносе топлу воду, пуне њом Фојордове, рукавце, унутарње басене, и загревају ваздух. Оне чине Норвешку погодном за становање и културни живот. Температура је морске воде код обала норвешких и зими, +5" и +7" В. на површини, а у дубини опада. Али уз спољне обале, дуж целе Норвешке, налази се, у дубини 200, 300 и 400 метара, подводни плато који се пружа ка западу у Северпо