Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ СТИХОВИ ИЗ 1649. ГОДИНЕ

==

У нашој старој књижевности нема много стихова. Познат је Проглас светога јеванђеља, Песма смрти, и још понешто. Стихови су, међутим, важан део те књижевности, и треба се трудити да их се што више нађе. По каталозима рукописа и старих штампаних књига, ја сам видео неколико споменика у којима се стихови налазе, у српској реценсији. Један од тих споменика, је Пентикостар, уштампан у Трговишту старањем јеромонаха Јован: Светогорца, пострижника босанског манастира Гомионице а родом из Каменграда у Босни“, 1649 године, који је описао Г. Стојан Новаковић. ') „Сама књига права је и чиста србуља, очишћена и оплевена од јусова и сасвим по српском обичају наштампана, с једном разликом што је ђ ретко а љ га заступа свуда, ма да се и ђ налази.“ Неке од стихова, који се у тој књизи налазе, исписао је Г. Е. Спространов у свом опису књига које садржи књижница Ов. Синода, у Софији.) Само, како примерак те књижнице није потпун, то Г. Спространов није могао одредити коју књигу представља, и његово исписивање нема пуне вредности, тим пре што је непотпуно и тек ради описа књиге дато: Налазим, према томе, да треба потпуно те стихове издати. Они су интересантни. Ако нису врло стари (средина ХУП века), они су важни што су махом са сликом, од тринаест слогова, „са одмором после

5) (О. Новаковић. Српски љтампари у Румунији, Годишњица ХУП, 1898, стр. 389. — Оба навода су отуд.

2 К. Спространовљ, Описљ на ржкошис. вљ библ. при Св. Синодљђ на бљлгар. прљква вљ Софил, Софија 1900, бр. 52 (90), стр. 125-127.