Godišnjica Nikole Čupića

ЈАШУЊСКИ МАНАСТИРИ 855

највише допало ту код реке Јашуње, те подигне из темеља цркву и сагради око ње манастирске зграде и конаке.

Ове ми је три приче казивао Чаче у дућану Коца Црковничкога. Овај деда Коце Црковнички као богатији сељак поодавно се доселио у Лесковац из села Црковнице, по чему се и презивље Црковнички. Ту има повећу трговину манифактурну, а сад му раде у дућану унуци од по 40 година, један му син живи у селу од својих 80 година, а блажени Коце има на !10 година, и све казује још од пре десет година да му је 95 година ! Још је деда Коце крепак и здрав, само заборавља и не може да прича, а кад је Чаче испричао ове приче, деда Коце подиже главу и рече:

Еј, Чаче, Госпот те благосовија, из срце ми извади овија старински зборови, све је такој било. Бок те поживеја и даја ти срећу!

4. Други варијанат приче да је Пертаћанин сазидао Јашуњски Манастир. Неки стари људи по селима причају и овако:

Некада у старо време путовао неки дервиш (турски калуђер) и преноћио у селу Пертату, близу Лесковца, у кући два брата Јована и Илије. Изјутра устао дервиш рано и отишао ка Лесковцу, али заборавио своје бисаге у којима је, веле, било доста пара. Тада оба брата одмах узму оне бисаге и однесу у Лесковац, нађу дервиша и предаду му бисаге исправно. Дервиш их само погледа, прибележи им имена и рече хвала!

Браћа се врате кући у Пертате задовољни и весели што су скинули као неку беду од своје куће. То било, па прошло и заборавило се.

Неко време после тога позову се у Стамбол оба брата Јован и Илија. Веле, да их позвао цар. Браћа се поплаше, али су морали да путују чак у Цариград. У путу се тешили и од страха саветовали међу собом шта да раде и како да се спаву овога белаја: Јован вели брату Илији, ако се спасемо и останемо живи, хоћу да тражим од цара дозволу и пара да начиним цркву на путу до Пертата, па ћу ту и да се покалуђерим ; а Илија онако престрављен и у бризи заборавио на све, па ће рећи: само да сачувамо брате живот, ја

29»