Godišnjica Nikole Čupića

ПУТОВАЊЕ ЕВЛИЈЕ ЧЕЛЕБИЈЕ " 39

За публикацију Ахмед Џевдет ефендије заинтересовао се многозаслужни академик Стојан Новаковић, тада посланик Краљевине Србије у Цариграду. Његовим настојањем публиковао је неке партије из Евлијина путописа зналац турскога језика Димитрије Чохаџић'). Чохаџић је преводио из пете књиге Евлијина путописа оне партије, које се дотичу српских крајева. Тако су између осталога приопћени ту описи Ниша, Алексинца, Ражња, Параћина, Баточине, Београда, Сребрнице, Сарајева, Прибоја, Пове Вароши, Митровице, Вучитрна, Приштине, Качаника, Скопља, Новога Брда и Смедерева.

Ну Евлија Челебија пружа много више података за српске земље у МГ ењизи, где се, поред описа Угарске и Ердеља, даје занимљив опис Босне, Херцеговине и Далмације.

Велику већину партија, које се дотичу Босне и Херцеговине, превео је Сејх Сејфудин Фехми Ефендија). Али ћу одмах истакнути да се Сејх Сејфудин хоџа није верно држао оригинала, него је слободно преводио, ивостављајући по кад што поједина места у оригиналу. Види се то када се пореди његов превод с брижљивим преводом Чохаџића онде, где се описују Сарајево и Сребрница, а потврђује то и превод мађарскога оријенталисте Д-ра Имре Карачона, који је целу шесту књигу Евлијина путописа превео, протумачио и објавио 1904 у издањима Мађарске Академије Наука“). По том издању Мађарске Академије спремио сам за штампу оне партије српских земаља и крајева, у којима живе Срби п Хрвати, а којих нема код Чохаџића и Сејх СејФудина. Како тумачења дра Карачона не само за наше крајеве него и за оне у јужној Угарској не могу задовољити, јер су непотпуна и често погрешна, објашњујем и утврђујем испод линије географска места и личности, а на крају додајем тумач турских речи, нарочито достојанстава и чинова, с којима се код Ев-

1) Спом. Срп. Краљ. Академије ХЕП. | 2) Гласник Земаљског Музеја у Босни п Херцеговини у г. 1908, 8) Купа Сзејећ; Ебгок уПасшалб Масуагтогзлат шбалазал 1660—1664. А

М. «ша. акадепла #огбепе и ђло бзастапак тесђтлазађо! Гогањоба 63 јетулегекке! Казегбе Ог. Кагасзоп Паге. Видарезе 1904.

3ж