Godišnjica Nikole Čupića

Годишњица са утицајима злих демона. На тај начин он ће, са својим животињским заштитником, обновити савез (ми знамо да је за стварање савеза, какав је нпр побратимство или хватање вере, потребно окусити међусобне крви или туђе крви). Тако су постали периодични ритуални обреди, ритуална клања тотемских или демонских животиња, причешћивање њиховом. крвљу и месом — једна општа и врло позната појава у историји религије. На таквим обредима учествовала је цела породица, или цело племе. Познати енглески научник, Робертсон Смит у својој Религији Семита, први је унео светлости у ову особито важну појаву и чак покушао доказати да овакви обреди својим тотемом, овакве сакраменталне жртве, представљају, у ствари, најстарији облик жртве, и најстарији принцип жртвовања. Ти обреди, још врло рано разуме се, лаицизирали су се, и човек је отпочео клати животиње, без обзира јесу ли то старински тотеми или не, из практичних потреба. Али да је и наш народ морао знати за примитивна, ритуална клања и обреде, о томе ћемо наћи и данас несумњивих податакака у нашим обичајима. Важно је нпр што се у нашег народа, и данас, извесне животиње морају клати у извесне одређене дане, нпр петао о Св. Илији, јагње о Ђурђеву дану, прасе о Божићу ; заклану животињу заједнички поједу сви — за Божић нпр постоје јасни прописи да обеду — гозби има присуствовати сва чељад (в. горе). Из врло интересантног факта да клати могу само људи, а жене не (јер би се оно што жена закоље „омрцинило“, в. Вук речн. 5. у. клати) види се јасно да се код нас клање још увек сматра као религиозна радња, пошто је из ње жена, као култички неспособна, искључена. Кад се ујесен кољу свиње („свињска даћа“) постоји обичај да се по неколико оброка меса пошаље суседима и пријатељима. Све су ово, међутим, карактеристични детаљи за жршву.

После свега овога — јасно је да је Божићње пециво, тотем или божанство, које има да се ритуално поједе. Пословица ·. очевидно врло старинска — „Божић је Божић, а пециво му је брат“, постаје нам сада јаснија. Она пециво подиже на ранг божанства, и идентификује га са божанством коме припада Божићни празник. Ми дакле у печеници имамо, очевидно божанство које се жртвује. Међутим, једна од основних идеја у историји религије је да се божанство и жртвује и рађа у исти мах када је жртвовано (упор. нпр случај са Адонисом,