Godišnjica Nikole Čupića

Љубомир Ковачевић 291

праву садржину, не улази са свом педантеријом у појединости и не рашчлањује их до краја. У том правцу врло је поучно видети их обојицу на једном послу, који су независно један од другога радили у исто време. У Годишњици, ШП, 1879., објављене су њихове радње о смрти краља Вукашина и цара Уроша. Руварац је најпре указао, да старији наши летописи не говоре о том, да је Вукашин убио Уроша и да се тек од ХУГ. века јављају причања о Урошеву убиству. Утврђује, даље, да је битка на Марици била 1371., али мисли не 26. септембра или који други дан доцније, «већ у летњем месецу». Смрт Урошеву ставља у почетак децембра 1371. али не детаљише датума, јер «нема кад рачунати да се увери, да ли је доиста 1371. године 2. декембар пао у четвртак»,! како наводи један летопис. И, за чудо, Риварац, који је иначе имао много самоуверења, у овом случају са много резерве наводи, да је поново «узео у претрес» ова питања, «премда напред знам да Ће ми труд узалудан бити». Ковачевићев поступак је много одлучнији и метод знатно солиднији. Он, најпре, проверава и самог Исаију и јасно разлаже, зашто његов податак није непосредно иза битке и зашто се он, и норед њега, одлучује за 1371. и за податак 26. септембра, који је сад опште примљен. Као Руварац и он раставља податке старијих и млађих летописа. Али он иде и даље и износи оно, што је у расправи најважније, а чега Руварац никако нема, а то су савремене повеље и подаци, који очевидно показују постојање Урошево све до 1371. Комбиновање Ковачевићево је свестраније схваћено, вештије склопљено и врло убедљиво образложено. И свестан, да је дао све што је могао, он и завршује радњу са пуним увсрењем, да на основу старијих и поузданијих извора «смјело тврди: Краљ Вукашин није убица цара Уроша, него је овај природном смрћу умро 2. декембра 1371. године, 67 дана послије погибије Вукашинове».2 Једино, што Ковачевић није ближе разматрао, то је, врло чудновато уосталом, датум Урошеве смрти. Јер тај је, по тачном

! Годишњица Ш, стр. 226. О датуму Урошеве смрти расправљао је Руварац посебно, али двадесет година доцније. Српски Сион, УПТ, 1898., стр. 423—1.

2 Годишњица, Ш, стр. 415—6.