Godišnjica Srpskog narodnog invalidskog fonda Sveti Đorđe u Beogradu. Knj. 8

47

Једној убогој инвалиткињи, чија је кћер, према уверењу лекара, веома тешка болесница, дао је Одбор, по мишљењу Средишног Одбора, 3000 динара, ради одласка у један планински Санаторијум на лечење.

Резимирајући сву дојакошњу новчану потпору од почетка 1924. па до 30. априла 1928. године добијамо овај преглед:

Помоћ удовицама . . . дин. 450.000.Помоћ у оделу и обући. » 1,460.000.· Помоћ на школовање . » 907.200.Помоћ слепим инвалидима = » 50.000. Појединачне помоћи. . » 21.400.Помоћи обухваћене ранијим Фондовим извештајима . » о =

Укупно дин. 2,905.671.—

Иако је овај издатак, као што се види, обилат, при свем том није довољан за велики циљ који предвиђају Фондова Основна Правила. Но када се зна да ће се добри људи, мимо дојакошњи одзив, још више и чешће одазивати својим уписима у чланство или добровољним прилозима, завештањима и другим поклонима Фонду, могу унапредак сличне помоћи бивати и веће. Међутим, у будућу обилату потпору дарежљивих руку ми не бисмо имали разлога да посумњамо већ ни стога, што је она и до сада долазила спонтано, вазда из сопствених побуда и осећања дужности, а никада на Фондово неко апеловање или нарочито тражење.