Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

те

јим радом по упуствима партиских власника и своју личну којист срозали ауторитет власти на нулу тако, да народ губи веру у стабилност државе. О домороцима се није водило никаквог рачуна, што је узрок те су се антидржавни елементи

развили, учврстили и организовали и донели као- последицу :

угрожавање националних интереса, уништавање српског живља, који бугарске и башкимске комите, разни Бошковићи и Азим Бејте и остали антидржавни елементи сада више уништавају но за време турског робовања, јер у Јужној Србији и данас ништа није јефтиније од српске главе; а све ово у циљу да се етнографска слика Јужне Србије што јаче измени у корист анационалних мањина. Отворено вам могу рећи, да је број српских глава, пао за последње три године, већи, но за читаву деценију турске владавине, о чему се можете уверити из јавних гласила, као и из званичних извештаја министарства унутрашњих дела тако, да народ Јужне Србије и данас преживљује још једну нову Голготу. - ; У ту су се сврху морали даље сви интелектуалци, које

= а 9

и

смо кроз деценије за време турско стварали и слали у Јужну |

Србију, вдружити, да би улазећи у што ближи и трајнији додир са народом вршили свију државотворну дужност, уводећи га у правилан џолитички живот и васпитавајући га у демократ· ском духу. Њима у првом реду поверити дужност државних органа сваком по својим способностима и делокругу пређашњег рада, а да им се године проведене на националном раду за време турско, признаду као године службе проведене у служби Краљевине Србије са правом на пенсију. Тек је пре неки дан са тешком муком донет и санкционисан овакав један закон, а мали део примљен у државну службу.“ |

Требало је озаконити, да се војводе, официри, четници и сви радници националне револуционарне организације за време турско, сматрају као први добровољци за народно уједињење и признаду им права која су добили доброВољци са солунског фронта а у првом реду породицама изгинулих и побијених националних радника, намучених и напаћених од сваке руке. Оваког закона ни данас још нема.

Ове две сад наведене потребе морам нарочито подвући. Намера је била да се овога пута спречи погрешан рад и идеологија учињења од стране централне управе после првог ослобођење, која је чудном неком логиком дошла била тада до