Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

20

и каквој комунистичкој организацији. И они водише партијску политику, грешећи се о своје основне програмске идеје. Идејни из Београда, да би изазвали бољшевичку револуцију у земљи, ослонише се на најреакционарније факторе: бугарску антидржавну и исто тако башкимко-верску арбанашку пропаганду, обе помогнуте од страних непријатељских држава. Тиме несвесно посташе њихове слуге и допустише да их ови довитљивци и њихове вође искористе за своје задње смерове. Масе су биле незадовољне постојећим стањем у држави. Унутрашњи непријатељи, да се лично заклоне од одговорности пред земаљским законима, подметуше ове идејне а и лично заинтересоване комунисте као праве одговорнике, на чело својих злочиначких намера, како би на предстојећим изборима пред Европом утврдили, истина на вештачки начин, двоструке анационалне мањине ове покрајине и потпуно недораслу централну управу.

Национална турска организација, у ствари антидржавна феудална беговска организација, потпомогнута радика-

"лима и централном управом у Београду организовала се је на

чисто верским основима дприкривајући свој средњевековни карактер у „Џемијет“ — муслиманску организацију, за одбрану неких нарочитих муслиманслих права. Сам назив „Џемијет“ већ је показивао, да је он само продужење добро познатог башкимског џемијета из доба последње турске владавине јервође осташе исте: Неџиб Драга и брат му Ферхад, · Ћемал Кумбараџија, Халимбег Дерала, Цена Ризабег, Исмет Карабег, Емин Јашар и други, сви присни пријатељи Хасан бега Вучитрнца, Бајрам Цура и осталих избеглица у Албанији а повереника Кемала и Енвер паше из Ангоре и њихових при-

_јатеља бољшевиста.

Уплив ових људи на муслиманске масе лежао је у верском осећају те масе и њеном социјалном развићу да иду за вођама својих фисова, који су ово поверење вазда злоупотребљавали у своју личну корист.

Њима се придружише нови хришћански бегови и спахије који истим путем, отмицом и ујдурмама својих чиновника за време првог ослобођења, покуповаше у бесцење од турских избеглица чифлуке, шуме и мајдане те се изједначише с њима. Заједничка борба против аграрне реформе још је више утврдила ове везе и као последицу донела законско признање џе-