Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

ЗА

22

калифату. Четворица демократских десидената такође су пристали на ту одлуку, уз ограду, да ће ако радикали не испуне своја обећања, имати права да се у погледу на друге партие сами одређују, остајући и на даље џемијетски посланици. Остали рад конгреса био је на што чвршћој организацији и изградњи својих захтева. Е

Поред јавног рада неки од највиђенијих чланова конгреса држали су још и поверљиве састанке у кући познатог Исмаил Хаки-а у Скопљу на којима је решавано да се по угледу на бугарску организацију упути Меморандум члановима Ђеновске Конференције г.г, Поенкареу, Курзону, Шанцеру. Чичерину и Изет-паши у коме да се тражи, да се „поробљеним муслиманима“ Јужне Србије даду сва политичка права која по Сен-Жерменском и Севрском уговору имају националне мањине. Да за овај антидржавни поступак не падне сумња на чланове џемијета решено је, да се ван земље, у Цариграду, избере одбор од виђених избеглица муслимана из Јужне Србије који ће овај меморандум израдити и предати у Ђенови. Ово је решење остварено, меморандум предат о чему су бугарска и наша јавност преко својих гласила обавештени, па сигурно и наша Влада.

Ни млада Демократска Странка није могла потпуно одолети партијском утицају, ни притиску централне управе. И она је чинила кобне грешке.

Као представник народа, чији је морал од увек био правилан и узвишен, она је и овога пута хтела заборавиги сва недела запустеле браће, пружити им руку под условом, да се покају, кроз судове и помиловање очисте и искрено придруже државотворној националној целини.

Али вође бугарске револуционарне организације и башкимски бегови, златом и добрима у милости код управних органа и партијских величина у Београду, а грехом и мамоном везани за спољне непријатеље Бугаре и Турке, оживеше старе организације и удружени камом и бомбом држаше у страху и трепету сваког свог старог члана недајући му да се покаје и слободно определи. Демократе су им требали као и друге странке да се иза њих заклоне како би успешније радили.

Странка је искрено примила ове липемере у своје редове као равноправне чланове и истицала као часнике у свима одборима. Што је ово истицање узело скоро н разумне мере било је узрока у самој странци због уплива из Београда. И