Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

| 25

манску организацију из Босне са својим симпатијама за г. Спаха, _као вође једног њезиног дела, и овде лицемерићи јер у јавности изјављују да ће остати самостални.

Да искупе обећања дата народу у своје име и име Демократске Странке, нови изабрани 24 посланика Јужне Србије уђоше у демократски посланички клуб. Са жељом да клуб тачно "обавесте о стварним приликама свога краја и кроз њега приведу брзо у дело потребне демократске реформе у Јужној Србији 15 Децембра 1920 год. они сви у оквиру демократског посланичког клуба образоваше „Групу посланика Јужне Србије“ са својим секретаријатом. И ако су у тој групи били људи од еминентног политичког значаја г.г. Коста Стојановић и Др. Коста Кумануди, ово дело није наишло на потпуно разумевање од од стране вођства Демократске странке, већ се примило са неповерењем и жељом да се одустане од оваке групације у клубу, са наговештењем да се тиме у странци испољују неке тежње за покрајинским владавинама и аутономаштвом.

При свем том група је остала на својој замисли и одпочела рад у клубу. Саветујући се међусобно, група је вођству странке, клубу и појединим члановима у Влади износиле своје захтеве и лично и у пленуму.

| су захтеви поред многих других били у главноме следећи:

„ Ради уређења Јужне Србије не предузима:и ништа без а тамошњег народа; и саветовања са њиховим посланицима а ради пацификације тог краја; гонити само Жиновнике, познате типове роварења и антидржавне елементе а недирати у широке народне масе.

2. Устав и законе на њему основане примењивати стварно _ а не као до сада само фиктивно, у циљу партијских интереса. За вођење чисте државне политике у првом реду, а партијске “само у складу са њоме: ревизију странкиног програма и јаче уношење у њега економских, привредних и социјалних рефорама. :

3. За унутрашњу политику: осигурање личне и имовне безбедности, реорганизацијом службе за јавну безбедност са поштеним чиновциштвом, што је могуће више домородним и људима који онај народ познаје и у којима он има поверења. У недостатку ових, узети као идеалисте младе свршене правнике и остале универзитетлије у што већем броју. Анкету за извиђање чиновничких злоупотреба од 913—20 године, и екзем-