Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine
18
паша и његов цивилни адлатус Констант-паша једну депешу коју je директор телеграфа послао на увиђај, у којој Милпнковић на немачком језику извештава војну канцеларију у Белу, да je хришћанско становништво одушевљено лојалним осећајима према Његовом Величанству. Масхар-паша, ма да je био врло љут, ипак je остао при моме савету, да о садржају депеше, коју сам превео на француски, извести Порту. Зима 1876. —1877. године прође у безуспешним дипломатскпм преговорима. У Босни априла 1877. године бејаше извршена промена валије. Неспособной a говорљивог Назйф-пашу заменио je Масхар-паша, коме je био придат као цивилни адлатус Констант-паша, који се већ у новембру 1876. године бејаше вратио из Херцеговине. Масхар-паша последњи босански валија, у то доба осредње старости, бејаше право цариградско чедо, оштроуман и као дугогодишњи чиновник у Серају био je добро савладао турско законодавство. Он je нерадо дошао у Сарајево, при томе je само површно познавао стање ове провинције и за њено становништво не имађаше никаквих симпатија. У своме даљем излагању д-р Кечет вели, да његов задатак није описивање ратних догађаја, те се у ово није ни упуштао. Он je само у кратким цртама обележио важније тренутке из догађаја 1877. и 1878. године у Босни, у колико их je лично могао посматрати из Сарајева, где се за све то време налазио; описао je у главном потезима рад ондашњпх првака хришћана и мухамеданаца у Сарајеву, Хаџи Лојпп покрет и његов рад, преговарања са ђенералом Филиповићем. Кроз све догађаје пред окупацијом и за време ове јасно се уочава забуна, неодређешст и неодлучност врховве турсне управе у Босни, што сведочи врло често мењање валија, команданта, као и осталпх. цивилних чиновника. Борбе аустро-угарске војске у Сарајеву и заузеће н>егово, д-р Кечет je посматрао из своје куће и овако описује: Спавао сам дубоким сном, кад 19. августа око 4 часа изјутра моја деца впчући и плачући уђоше к мени. Пушчанп плотуни и потмула јека топова пробудили су их. Ja скочих, отворих провор и сада самјаспо чуо пушчане плотуне у правду Пашиног Брда. Пошто сам ради сигурности своју децу склонно у кућу мојнх пријатеља Деспића, ja ce