Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА [И ПО ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСПУМУ“ 149

5.) Да сви народи имало особитни ЕнљижевинЕ еЗБГЕЂ, кон се разликуе одљ куднскогљ езнка.

6.) Да Срблђи у свакоћ провинцти другчје говоре, и да ов списателљи морали у свакомђ предфлу другчје писати, кадђ ов писали, као што народљ говори: па бн се онда Сртемацљ супно, кадђ Ом читао кнљигу, кол е писана у Рватскон „понеже нђке рђчи, копмђљ се онђ нје навнкао, курловно бб му у ушест звониле; а Ерватђ бБ се смбио ићму.“

1.) Да Срблљи у Славоши, у Рватскоћ, у Босни иу Ерцеговини говоре вбра, лбио, нђеси, дбте, прје, не смђињ, овдаее, 2256. и Т. Д.

5.) Да е народљ нашљ у саданћ време наппросвћценји и напучеши у Срему, у Бачко око Дунава, иу Банату кђ Тиси: „Понеже у Сремски Карловци, у Новомсаду, а и у Сомбору, давно ветђ школе, ако не велике, то поне граммапкалне на нашемљ езнку имамо;“ а особито у Карловцима Богословпо и Гимназпо.

9.) Да е оно правни и старнћ Србски езнкљ, копмљ се говори одђ пола Србте кљ Маћедонти, у сво Босни, Ердеговини, Албанти, Црноћ Гори и у Далмаши.

10. Да народљ нашђ ни у едномђ предћлу не говори „тако чисто, и тако правилно, и по грамматки, да бн мн нђговђ далектђ за кнљижевини езнељ узети могли.“ Него треба. Енљигописцеи да писправлио езнЕљ. „Као што и Немци не леду, како имљ народђ вообше говори, да онако пишу, но пишу, како имђ свопство езнка, доноси.“ —- „Тако треба и мн да радимо. Ако у скорому изговору и кажемо тржљ, крбђ, фрке, трн, дрво, грм и проч. треба да пишемо тернљ, кровђ, гренљ, тернљ, древо, гремљ.“ и т. д.

11.) Да е онљ у овоп кивизи наблодавао (— такову —) точностђ езшка, и да ће у напредављ „заисто наблтодавати. <

12.) „Дакле во крацћ (— ово бм се могло и безђ Г. В. поправити, нека буде во кратић —-) све што самђ до Сад казао, у тому се состои, да гледамо езикз нашљ испразити; перво отђ чужестраннв рђити очистити, и свое собственне рђчи увести. Второ граммаштку Славено-Сербску сочинити, и ПО нон сви еднако да пишемо. Трето извернуте рфчи испраБим, тверде, и безђ самогласна писмена, кое се изговарало, умегешаимо (— да е онљ, да намђ изговори ову ртечђ, овако као што е написана —-) и са самогласнимљ писменемљ ра-

сл

го