Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena
148 РЕЦЕНСИЈА 1 И П КЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСИУМУ“
51
(ЕЗБЕКЉ)
Садђ молимо почитаеме читателђ нека се јоштђ мало притрпе, да речемо неколике речи о езнву. Премда е Г. Сочинитедђ у прво части поставлао нека правила о езнку, опетђ му е друга частђ млого гора и гаднји: зашто е узео ег0 место #5206%, нбга и га (н. п. поступављ ег0 за тимљ мало и мени главе ше дошао — 16 /стр. 11. књ.) — кон бн сверху ег0 власт имао, да его у онопб устремителности мало задержава, и храни, да его совђтуе — 11 —); ему мђето-нђму (н. п. сЂ колико се ему пристоп — 44 —); ег065 мђето нбговљ (н. п. е2065 мечђ, е206% вители стасђ — 88 —- еговом сердцу — 120 —): ве м%сто е (н. п. Ево ее — 220, 246—); нее мЂето н5 (н. п. изђ нее — 6 — отђ нее — 106 — сверху неге — 246 —); ел мђето нбна или нбзина (н. п. слушалотви отђ нее повђстљ ва — 278), и т. д. Но онђ каже: „1 имамљ таковет вкубљ, имамљ обаче и узровљ моћ велики, за што то чинимђ.“ (Овдђе е нашљ Г. Сочинителђ мало чудноватђ и безобразанљ: Зашто не каже и нама свима тал велпЕји узрокљ. Ме смо погадђали одђ сваке руке, но никако не можемо да се досђтимо: ако мнели да се приближава Олавенскомђ езнку, заиста није потодјо правога пута: е2065, нити е Србски ни Славенски; тако исто мбеђиљ, освбта, лђжати, смтати, опомбнутисе, вид тоџ, моблбањи, виду, гору, лету, терчу, твору, кодљ пастоирровх, господаровг моште, велможевх вашите, у Боснот, ерда, герми и т. д.) Ми ћемо наипрје да му видимо правила, па ћемо онда нОговеј погрбшке, против5 нбговм правила, саставити у едно изљ обадвје части. Онљ каже
1) Да зи више има, коп критизирајо езнкљ, него стварљ ; и то каже да имало право, „Обаче (— вели —) камо намљђ тавова Граммалка, кол бм чиста свопетва Сербскогљ езвка. содержавала“ и Т. д.
9.) Да не можемо еднако и правилно писати, докљ не начинимо Грамматику, него да ћемо еднако тумарати, и едни писати, као што се говори у Срћему, други као у Славовји. трећи „као у Ерватскон,“ ит. д.
8.) Да су ту нашу погрђшку чакљ Бемцеи примбтили, и да е „Добровек и нђкти“ у свотоћ кнљизи на нбмачкомљ езнку о томљ писао.
4. Да не треба писати ни Олавенски ни просто Србски „Бао што и просте наше баке говоре,“ него Олавено-Орбски.