Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА [ГП П КЊ. „ЉУБОМИРА У ЕлиспУМУ“

бтинце, дознаће како се говори по Ерцеговини, по Босни, по Црноћ Гори, по Далмаши, по Рватскон и по Славони; и видбећемо сви, да е измедђу свио те предђла напвећа разлика, што Ерцеговци, Бошнаци, Шрногорце, Далматинци,

-Рвати, Славонци (Грчкогљ закона) и Србинци озго до Лознице,

до Валђфва пш до Карановца, говоре девопка, дљед», дђеца, лтето, бјело, мешати, вфати, сгати, вбра, мбра и т. д. а ови сви остали девоџка, дед», деца, лепо, бело, мешати, велти, септи, вера, мера и т. д. А што се тиче склонента, с0траженја п синтаксиса, ту не ма нигде ни какове разлике (осимђ у Краини Неготинскон, у Црноп Реци, у нахи Параћинско“, у Ресави, п амо горе преко Мораве у нахји Мтодинскол — по Лревчу и по Темнићу — што имало женсва имена, кол се окончавао на а, у единственомђ броо у дателномђ и у сказателномљ е, а мушка, кол се окончава) на к и с мјенио у винителномђ мложественомђ к на 4, а

г на се н.п. Дао девофке пбуку; носи на главе; има добре:

опанце ; дочекао Турце: изео све орасе и т. д. Мн не кажемо ни ово да невали, него само напоминфмо да се зна, да има Србала, кон и тако говоре). Садљ нека намђ каже Г. В. оће ли Сртемцима куртознје звонити у ушесн жевоџка, дђете, бтело. лђепо, вјати, или Ерцеговцима пи Рватима девопка, дете, бело, лето. веати; него свима лмоблетом, видатом, понеже свуда шастмреве пи землћдаћлцевђљ бнло е, 20стодаровг моштв, из» между нима, при себи и при честнелљ мислет, за мотђи, за умђти, за тотђти, на тебе се ветљђ чека, дате му познати, ег06%, ево ве, мађ нев м т. д. Тоштђ да ко вапцта Ерцеговца или Сремца, зашто тако говори, оОнљ бв казао: тако се кодљ насљ говори; али да какављ Ерцеговацљ или Сртемацљ запшта Г. В. зашто тако пише, онђ му не бб знао ништа друго одговорити, него: л имамљ таковот вкусе. А онам об помкелто, да е онљ кусе, као што е Слтепацљ = у п. 4. на стр. 1859: — рекао за туне, а Бурамљ за тоне.

на 3) Онап нђкт Добровсктт има право: зашто е онљ Видео. да гдвекои Србски Списателњи пити пишу Славенски ни Србски, него грде обадва езнка, као Г. В.

на + и 5) Требало бм, да намљ е Г. В. казао по имену те све народе, коп имало особитви кнљижевнни езнкљ, кои се равликуе одђ кушнскогљ езика. Пицеро п Платон» сами свђдоче, да су нмове бабе и матере говориле, као и они што су писали, и о томђ нико не сумлља; ето у Мачжарскон

151