Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

152 РЕЦЕНСИЈА 1 И ПО ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСИУМУ“

519

кажу, да говори наппрости селнељ, као првни господинљ и наћвећ!: Списателљљ;: у Флоренши и данасљ говоре Талјтни као што е писао Тасо; у Дрездну говоре Нтемци, као што се пише; тако исто у Паризу Французи, а у Лондону Енглези. 0) куинскомђ езнку нека изволи Г. В. читати у Аделунгову РЉчнику у другом части на страни 18129: па ће видђети да нје знао, шта е говорћо; и увђрићесе, да се кодљ насљ други езнкљ не би могао назвати кумнскимљ езокомо, него ова, коимљ онђ пише. А мн сви знамо, да се у Србсвоћ куини, гдбе срећомљ не долазе овакови Списателђи И поправителђи езнка, тако чисто и лепо говори, каои у соби.

на 7) Г. В. лаже, или незназоћи шта говори, лупа као путо о лотру: Ерцеговци и Бошници истина говоре вђра, трђе, ни еси; али лђио, дђте, не смбиљ не говоре; него лђепо, дђете, не смрешњ. Гдђе бн годђ требало гласљ отегнути мало на %, онде Ерцеговци изговарало Је (двоесложно) н. п. бело, лђето, сђено, плевашљ, у6ђет=, вјена о, смтемњ, умђема, разумђемљ, по т. д. а где се гласљ не отеже на ићму, ондђе га изговарао н. п. ббљу, бблило, лбашт, листа, сђница, пђвати, пђвачљ, цебтови, цвђтастг , смђти, умђти, разумђти, пи т. д. А д пред ђ (кадљ се гласљ неотеже) готово свагда промбнкло на ф (као и л наљ, и н на њ) Н. п. дјете род. детета; деца, дђевопка, видђело, дело ит. д. На некимђљ мћетима Ерцеговци изговарао 226, гље е у садашићму Славенскомљ езмку е н. п. млјеко (млђчика, млљчарљ), врземе (род. времена, временитљ), ждртебе (род. жодребета , ждребећт), плесако (пђсковито), „етрђебе (у млож. брото „Тстребови, астребасте) и т. Л. Но овакове ситнице, и покварене ртечи, ни есу за Г. В. Овдће, п гдје требало 05 да чуемо како чита Г. В. па бмесмо му онда казали, 1080 ре ли онако Ерцеговце.

на 9) Да е казао да има у Срему, у Бачко и у Банаљу доста учени и проевђценк (Србалч, и да су наши Трговци и мапстори у шеломљ овомљ царству (а особито по веливимљ варошима као н. п. у Новомљ Саду, у Пешти, у Бу диму, у Темишвару, у Тртесту, у Земуну, у Осбву ит. Д.) учени, просвђћцени и воспитани, него у Орбли, у Босни пи у Ерцеговини, то бм му сваки дао за право, зашто вилито очима да е тако; али што онљ мкели да е простљ Бачванинљђ или Сртемацљ ученти и просвбшценти одљ простога СОрбтинца, одљ Бошника, одђ Ерцеговца и одђ Црногорца, то нје истина;