Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА 1 И П ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСПУМУ“ 157

милјона. (то е 6 пута више него Србалл) и да су раздјелђни на толика кралђвства и на различне државе Па опетђ, као што смо казали, у Дрездну и по своп Саксонји говоре сви као што се пише: дакле Нђмачки кнђижевнни езнЕљ нје исправлфнни Австршеки езнвљ, него е Саксонско нарфчје _ (лан), кое су сви Шемци узели одљ 800 година за ЕНБИжевнни езмкљ (као Нн. п. да мн садђ узмемо Ерцеговачко пли Сремачко); а пре 8300 година бмло имљ е свима швабско (ожно-Нфбмачко) нарфче кнљижевнни езнкљ. Тако су исто постали Таљлганскји, Франшцусктт и Енглеске кнвижевнни езнци н. п. Тасовљ кнљижевини езнељ нте исправаћиви Млђтачкт или Миланскђа езнЕљ, него е Флорентнско нарђчје, коега е ради Тасо ишао у Флоренцио и жијвто онде, 528 само да бн га болћ научјо. Такове су нарфчји, или по мнђнно Г. В. кнљижевим езнка, имали стари Грци испрва 6; а кадђ су се после Авинлни прославили и осилили, онда су узели сви Аепнско нарфбчје за кнљижевиви езнељ, и почели су само нбимљ писати. Одђ како е почео Досивен писати, да су до садђ еднако писали Срјемци и Бачвани као што говоре, већљ бм нљтово нарфчје до садђ постало кнљижевнни СрбсЕЈИ езБЕљ.

Истина да е измедђу свпо пе нарђчтт поменути народа. млого и млого већа разлика, него измедђу Ерцеговачкога и Сремачкога, или измеду Оремачкога и Ресавскога, (Н. п. измеду Млфтачкога и Флорентинскога готово е толика разлика, као измеду Бугарскога и Србскогљ езнка); али су опетђ нљрови кнбижевни езнцн нарђчти живи народа; нити е коме икадљ пало на умљ да пише езнкомљ, коимљ нити ко говори, нити е кадљ говорто! То е лудостђ и будалаштина, не чувена до садљ на овоме свјету ! Немци бм поцркали одљ. смта, да имђ ко стане садљ градити новљ езнкљ изљ Булфилина Евангљелл и изђ други коекакви старн и новм кнђига. Ми ћемо овдђе додати четнри Нбмачка оче наша“) па ћемо онда огледати, како 66 се могао изђ нри начинити Нтемцнма, новљ езБЕЉ.

1) први е превомо Вулфила Готима у Орбји 8тоте тодине; друди е преводто некакавђ калугљерђ на Раини 850те (у оно исто врјеме, кадљ су Ћирило и Методе кршћавали Олавене око Дунава и преводили Еванљелје на Олавенскти езнкљ); трећћа в преводо опетђ некакављ калутљерљ 890те (сватри се ова оче наша налазе у Бечу у Царскои Библјотеки у рукопису од онн времена, калдљ е кол преводљенђ); а четбртип е као што та садљ читао Немци.