Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

пннннн нити попе

инв ове инв

РЕДЕНСИЈА 1 И ПО ЕЊ. „ЉУБОМИРА У Елпспуму“ 161

(4. П. 52) дањљ (4. П. 124); нбколико момков5 (4. ПЦ. 175) отђ Влапковнхљ момака (4. П. 189); с лмодма (4. П. 184) су лодми (Ч. П. 156); его капа, 62065 ме (4. Ц. 889): прежде времене (Ч. П. 21) у ономљ времену (4. Ш. 9); трепавице жене (4. П. 4) повђањ ел (4. П. 078); отђ нее (106 Ч. По) безђ ње (4. П. 167) около н5 (4. П. 184) Сербскитљ книг (у 1. Ч. у предисловно) накупуе книга (21) и Т. Д. У

на 19) Г. В. оставламо, нека исправли езмкљ и изврнуте речи (овако као што е почео), нека тврде рјечи умекшава, и нека напише Олавено-Сербску Грамматику (него намљ се чини по своћ прилици, да неће Омти по волђи ни нђговоп страни: зашто онљ у ноџ не ће пазити ни накаква друга правила. осимђ свога вкуса, а вкусље нђговђ, као што смо видели мало прје, врло различанђ и непостолнђ, а друго може бити да ће се и одђ нђгове стране кои наћи толико паметанљ, да му рече: у Грамматицм не ма вкуса као ни у Аривметиши; него то треба научити и знати). Што се тиче чишћена езнка одђ тудђи ртечи, тое нужно, али видимо, да се ни то не да Г. В., него му иде наопако н. пп. онљ пише брана мћето ката, палина мђето рата, подручаке мћсто фруштукљ. Капа е ртечђ Турска (капи) и значи управо врата, ме Фаг (па бнла она на кући, или на соби, или на граду, или где му драго); а кодђ насљ значи фаз 5ђо, но и то понапвише по варошима и по намастнрима, а по селима, 060бито у Орбти, зову и капшо врата н. п. Граду врата рано затворатте; и градска се отворише врата; а и по Бачкон шћваво двевопке: доди душо око девето сату, па закуцат мамузама на авлшнски врати. Ком дакле не ће да пише каша, онап може писати врата; а брана кодљ насљ и онако значи двое 1) раз Чеђс, 2) еле У (оде (одљ грани или ОДЂ трна). Ражђа е речљ Индтска, п позната е кодљ свио народа, као и вино: а особито кодђ насљ има читавђ родђ своћ он. п. рактца, ракћетина, рактискта, ракимола, ракичитинљ, ракичжтиница. Ко може садљ овакову ртечђ пишћерати изљ народа: Зашто ли бн е гоно; А што каже Лообомирђ, на страни 86807, да се палина зато зове палина, што већма пали, него вино: боимосе, да му се не насмпо Тотови: зашто су они ракпо зато назвали шалено, што е палђна (печена), као и Нђмачки Фтаплнони (0, !. дебтаптег Жеш); а по каквоћ е онђ прилици начинјо одђ палено палина, то онљ зна.

ТРАМАТ. И ПОЛЕМ. СПИСИ ћ. ст. К., 1. 1