Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСОЈА 1 ПО ПО КЊ. „ЉУБОМИРА у Елшспуму“ 15:

стително причасте прошшавше% времена одљ тропти; нити би требало писати дошао (262), пошла (230), нашласи (440); него дошао, попшла, напшла: зане е то Одо дотти, пошти, машти. Овљље Г. В. не треба говорити ништа више; а друтомљ Описателто моглибнемо казати, еданпутљ за стотину. продњи се пошравлана езика,; нето пиши, као што народ» говори, па ако не узвалл, не ћешљ ти бнти кривђ, него народђ, као и у свима осталвмљ (како старнмљ, тако и НОВНМљ) езнцема.

На 1719 мн му не ћемо ништа говорити. Аво оће ко ==

друми нека му што рече, ако ли не ће нико, а оно нека, му буде као радошљ на ово, што смо казали.

(амо лоштђ неколике речи 0 предисловио друге части: 1) Каже да ни мало не гледа на оно, што е „онЕ безименићи братђ““) издао реценапо «сверху езнка, у усамлђномљ тоноши» (— но опетђ не вели Бурамљ — на страни 1859 — бнл се могло поредо ове мустке поиграти, него 56 муску,; нити пише радоствомљ, милостћомљ, кбе е, у одговору, онако ако брато, и доказнвао, да су то Орблђи начинили од радости, милостио, као и могом, твоћомљ, одђ мосло, твово; нити вели Оветозарђ — на страни 13598 —__ како му се шме, нето како му е име —); а мн му кажемо, нека не гледа ни на ово садђ: мн не пишемо нђфга ради, зашто видимо да одљ нђга већђ не ма ништа. 2) Као мало се срди што смо га послали у Писменицу Србскогљ езнка, да учи глаголе спрезати и растознавати, кош де по коме стрезато; но шта смо му знали друго казати; Славенски не зна, а друге Грамматике (рбске за садђ не ма, да нје бнло ни оне, морали бн га послати у Рељљковићеву шокачку. Истина да она Писменица није читава, него е само примђрђ, како Срблљи скланто имена. и спрежу глаголе (као што каже и сочинителђ нђнљђ у предисловно); али е опетђ добра за онакове Списателћ, ком не знајо селанати ни спрезати. 9) Каже, да га е рецензент сљ онаковнмђ тономђ у ту Писменицу слао, „као да по е ошљ самљ сочинјо.“ Нека намљ каже 1. В. по коме силогизму

1) Ми не мамо никаквога друтотљ узрока, да се не подпишемо, него што е обичан, да се редензенти не подписуо. У оваковимљ се стварма не гледа, онаћ, кон говори, него оно, шта говори; али, ако е Т. В. башљ стало за тимљ, мк се можемо и подписати.

ДК

Ооо