Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА ГИ ПО КЊ. _„ЉУБОМПРА У Елиснуму“ 165

предмете п езнкљ благороднји да буде; да бн се могао начинити среднљ слог (5ђу1а5 тета), кон бм се приближава0 и староме прквеномљ и садашићму народномљ езнву; зашто (вели) просто не треба да се отеже до погрбђшака противђ синтаксиса. — Потомљ каже Г. Видаковић»: „Мени се ово -лобезни монп Читатели, примђчанје велми допадне, да се мниљђнје овако славнаго мужа сљ мнибнјемљ моимљ овако согласи,“

Шрво, требало бн овдве, да намљ е пиво Г. В. ели ићму Г. Добровскта ово писмо послао, да га онљ печата; или га 6 писао самомљ нбму, као езнкопоправителло Србекоме, па га онљ печатао безљ допуштена (могао 66 сочинитедђ Ллобомира и то учинити). Друго, да е Г. В. ово писмо разумјо, и дае познавао себе и Добровскога, замста, га. не бн. печатао зашто 6 само пола противђ насђ, а све противђ нфга. Да Г. Аобровсктт посћди, баремљ едну годину, у Карловцима, или у Руднику, мн се нмачно надамо, да 06 онда казао, сљ нама заедно, да треба управо онако писати, као што говоре СрблБи по селима, а овако познатоћи Орбскти езнељ изђ наши кнђига, мора казати, да народљ говори не правилно, и да треба, узети среднљти слогљ. Ми не знамо бмлисе могло казали икаквимљ Среднњимђ слогомђ што лђише и благороднје, него Србекимљ Селичкимљ езнкомљ' Ми мислимо, да су само мнели просте, а ла еЗМЕЉЂ не може Обти простр: н, П. што е ГОдБ просто у Србскомљ езнку, оно мора бмти просто п у Елинскомљ и у Латинскомђ:| а што е рнсоко у Омировоц Илади, оно не: може бнти просто ни у Орбскомљ езнку. Но опетђ мн морамо, за честљ Г. Добровскога, казати, да ово нте нбговљ среди! слогљ коимљ пише Г. В, и да е мићије Г. Добровскога Одљ миђија Г. Видаковића тако далеко као Љечг одљ Цариграда. Никадљ Г. „Добровскти не може допустити, да се пише у нљђТовоме среднћмљ слогу безљ пкаквн правила, како коме кадљ падне у памељ н. п. отец;, отаца; денђ, дане, данљ; свеца, свђтва, света; нрима, нтма, нтима, нима; месђиљ, месецу, мбђелиг, мбсеуљ, мђсђив ; момака, момков> (у род. млож.); книга, КНИг; 05 лодма, с лодми; таковаго, такового; оваго, моега; ит. д. Нити ће онљ допустити, да се пише у нђговоме средНЂиљ слогу молу, твору, гору мћсто моле, творе, горе: тоУмблиму у мени, мђето поммслимљ у себи; да воло ке мичему не шма, мћсто да волђ ни ко чему не има; у тимљ мђето 9 томљ; при честнилљ ммслеф, мђсто три честимм» Умслима, или по Славенски при честнуте мислета (ово су

А