Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

"остало мнело е, да ест! —) и 1.

166 РЕЦЕНСИЈА ГП П КЊ. _ЉљУБОМПРА_У ЕлПСнУМУ“

оне погрђшке противђ Спнтаксиса, што напоминђ Г. Добровсекта у писму); Чекао на иђга, мђето Чекао нђга; за мотђи, мбето да може, пили да би могао ит. д. Осимљ тога ТОшТ5 би Г. Добровсктт (колико та мн познаемо изђ свио нЂговЕ внђига) радђ бно, да се пише у нфговоме среднфмљ слогу, слза, слнце,) било, писалљ мћето суза, сунце, бо, писао (ово е морао Г. Добровскт писати и Г. Видаковићу, па онљ вади да е изоставјо: зашто нје по нђговомљ вкусу — % 0в0 д. Но видимо да пр а оне деје прве речи (и остале онакове) неће да пише ни Олавенски, као што он рад Г. Добровскт, ни Србски, као што. народђ говори, него пише Росетески т. е. слеза, солнце, доле» (тако исто шерсте, а не ће прсте, кое ем Србски и Славенски!) Дакле не само што оваћ слогљ Г. Видаковића нте онап среднљји слогљ што мнсли Г. Добровектт; нето е ово она елогђ, за ком су писали Русеи пзљ Влашке (1810) у Србло, да Господари закажу писарима да некваре езшка, него да. пишу као што се говори: зашто (веле) ми имамо Толмаче (рбскогђ езнка, али овога ивјовогљ не мамо; ово е и онап елогљђ, за кои су у Бечу 1814 пштали Русси (кош су бнли у Србти сљ Графомљ Орурком по познали Србски езнкљ) какављ е то езнељ, Србски нје, Росетеви не, а Славенсеји није: нанпослје ово е слогђ, ком се пише по правиламљ бабо СОмилани.

[На ову реценсију Видаковић није нарочито одговарао, али се као неки одговор може узети тегова објава о 11 књизи „„Бубомира у Елисиуму“, коју види под ор. РТ — Препирка се наставља и у години 1819.; види бр. ХЛ у 1 књизи овил Вуковиг списа.

Какав је утисак учинила ова критика у српској књижевности овога доба може се видети из иланка (од безименог писца) „Шри– мбчашје о дателноме и творит. падежу србском мушки и среднои имена,“ који види У „ЛДодатку,“ на крају ове књиге.)

1) Ово бм добро било за Бугаре: зашто они и данасе товоре селице, жл-

тица, влко, длаљ и т. д.