Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

==

168 МАЛШ ОДВРАЋАК НА МАЛИ ОДГОВОР Г. ВИДАКОВИЋА

четка, како можемо, за облцу ползу пишемо, другогљ начина да Вамљ на свфтђ издамо, шп ненмамо, развђ да намљ лобштели чтенји за Бнигу новце на предђ положе. — А што е намђ онап на перве мое двђ части, ону —- не редензло, но Пађ зависти, и нђке освете — у новинахљ 622 Сербсвихђ поругу падао, Веј на то ни мало нетледаште, итђу Ему на оно по маломђ времену п лако оттоворшти: оно се ивно види, лав онљ пађ саме пакости противљ мене, хотћо дбло мое предљ свђтомљ стнусити, и читателемђљ Ето омразити, слђдователно да бвр сотвмљ и мое перо изљ руке ми избјо; но уздамљ се у Бога, да нитите онљ што у первомљ, нити у второмђ усифти: свђтилникљ бо са евђтвомљ нек. онљ п подђ креветђ мете, онђ те опетђ свђтлити: не може онљ свиљ леодма руку на очи ставити, да негледе полудневна солнца, п не виле истинну. — Не кажемљ ни то, да онљ нје нфку лигу СЂ онммш = измЕшленнми токмо — погрфшкамш на мое перве двћ части п учинто, но оно е како год кадљ падне погана мува на злато, ш по себи остави нђезш уперлб, коћ се — као са злата — лако избрисати може. Зато велимљ, изволите само Ве лобезнји моп читатели, сђ терпђилемђ на моп оттоворђ пречекати, нити мери судити о веши каковоћ можемо, докле п другу страну о нон не саслушамо, пакљ тњемо видити, ИлШ и пшшемђ по правиламђ бабе Смишлине, на ког се намљ Онђ, себи паче, а не мени, на изобличенје у своеп критки позвгва, или онљ. дашто онаћ текстђ, кон е онђ пађ книге Г. Кентелца узео, значи, да „сви. кош кните не пишу Славенски, ппо правиламљ Грамматтческимљ. него Сербски, како што намљ спрђчђ ш бабе товоре; пишу по правиламљ нђешиљ бабе Смилине.“ Но будутви да наше баке нитди онако не говоре, као што самљ н мое кнште, косе онљ крттизира. писао, а као што намђ ОВЂ шшше „дведђ, дђеверљ, дљевопка, време, пшћерао“ и т. д. бабе у Ерцеговини, п у Шпичком говоре: дакле онђ пише по правиламљ> бабе ићке Омилане, а не н. — Светозарђ е вели, давћ године по полђ КОдљ матере бмо, а отљ 10 мбесеши „иобомпру отнетљ: Да, незнамљ, како е ОнЂ оно читао Кодђ мене у книгш стоп, да е свега около двћ тодине и полљ бвло, отђ како е Младенљ сљ Косаромљ изљ Шризрена пзбћгао, до времена, кадљ е погинуо, а онљ све оно време младенцу пршшшва, алт бво се онљ родто бео таки, како су му се Родители састали ш избђели ! Тко ми ово невђруе, нек прочита само ону повћете Косартну цблу, пакљ тве видшти да Светозарђ нте више имагш могао, кадђ в старцу отнетљ от године ш еданђ мђсецљ дана: а што самђ н на предљ рекао, да Е бо около 9 или 10 мћеедаи, то нте му на челу написано бшло, да су му совершено погодити п мђееце могли. И ако ми се у томљ погрфшка и призна, оцетљ нје у двћ године по полљ (80 мћеешћ) но навише у 9 или 3 мфевца. — Онљ мени признае п то за логрбшку, што самђ а нашшсао: у Бачкот, а не: у Бачки! Овдаћ се лено види, да моћ Г. Крттивљ Тошљ незна, што в пме прилатателно, што ап 6 сушествително, а ово по мала намљ аћца у нормалнихљ школахљ знао. Кадљ убо маг ову рфиљ Бачка узмемо за име суцествително, онда кажемо у Бачки, али кадђљ га узмемо за прилагателно, морамо по правилу казати: у Бачком, спрбчњ земаи, пли Вармедњи, као што кажемо шу Нбмбикот, 625 Влашко! шт. д. а не: у Нђмецкти 1 проч. — И пвтатњемо га, кавовји су му оно свели обичап, да прости. моди, кадљ се ИЗОПТИТО.