Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

риме лит мит стим мета

МАЛИ ОДВРАЋА НА МАЛП ОДГОВОР Г. ВИДАКОВИЋА "169

упало стакла п чаше: разбтио прозоре, вуку пет на полђ, н чине кукавному газди, коп ихљ лаобезно части, онолику штету ! Против конхљ е се обичан „побомтрђ ополчавао, но зато моп Рецензентђ, не само нђта, но и Г. Доствел, блаженну ону душу, п Г. Релковича лудомљ назнва! —

Оне обичае друми за свете признати не може, развђ человђељ просичке душе, п весма худа сердца, коп у нима користр нћку себи налази. Онђ и у моећ второн части на страни 185 оздолђљ у версти 7 не ра-

зумћвалоти правбш смвелњ моего слога, каже ми, да самђ и Бурима

п момкомђ и старцемљ назвао, говоретђи „посадесе кодљ Светозара и старешљ Бурамљ окреталотви коло!“ А невпди, да оно старецљ невозносисе

на Бурама, него да е оно у Родител. множ. славенски написано, кодљ Светозара сирбчђ и старецљ (вмфсто стараца), а што ве у печатни запата изоставлена, л кривљ ни сам, како што ни за друге печатне погрђшке на мене кривица пасти неможе. — Шилилисмо га вели ми, у Сербеку Граммалтку, зашто Славенску незна! Но нек ми донде, да му покажемљ са свимљ нову Славенеку Граммалчку у рукопису моемђ, козо самђ зимусљ сочинто, п ково бвг одма, да имамљ откудљ платити, у печатно послао. Но оставимо га, пљогатитвемосе на што му и она кума, кол ве осђела прутђ у шуми да се отђ кума брани > Шта ли му значи оно ми к да му сека изговори: 2 — Срамљђ га бвгло ! на опорочавати мое нђке невредштелне рфчи, кое су се као у еднол Романическоћ повђсти могле ретби, а невиди какове блевотине онљ у своеп жалостнол Реценсти на свђтђ издае.

Ш%на е на ову Зтву част лобезији мон читатели — 5 #1. у свези афио, и сђ образцемђ: судимђ да тље мало шп вета бвти, нежели е втора част. Шренумертратисе можете у слбдукшимљ мбстамљ ш кодљ овнхљ Господе! : /долазе имена места и скупљама.)

Та молимђ понизно ЕЛ. овдћ назначену пренумерантовљ моихђ собирателе, перво, да миш опросте, што л због скупотње садљ на пошту, нисамљ могао свакому воособђ ппсати,п дозволенје отђ нихљ попскати, да ихљ собпрателми назначимђ, негосамђ изђ моего вљ нимљ повђренти, позвтвалотљисе на благородну ихђ кљ обшему добру ревност, усудто се то учинити, Второ, да бег се постарали (колико више п скорте буду могли) новце скушти, (купно сљ имени)п сви да такове овамо у Новн-Садљ на Т. Петра Лукича, купца пошао, отђ куда њу имљ и самђ, овдђ отсадљ находетрисе, кните разаслати. Еемљ со свакимљ почитанјемђ цћлому моему л1обезному роду, всегда

на служоц Милованђљ Видаковичњ. У Новомљ - Саду 15. Сештемврта ш. н. 1817.

П. П. Шренумериратисе свакти може напдалше до Новога лђта: но што скорте то болђ: зашто бег радљ, да потомљђ и Грамматку издамљ.

М. В.

[Поводом ове објаве Вук је шосле кратког времена написао)