Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ММП.

у

Давидовићеве „Новине Србске у Б%ени“ донеле су, У броју 83. од г. 1817., на стр. 661.—662., 060]

писмо противђ последнђ точке у реценаи „Лобомира у Елстуму: „Ово е онан слогђ, за кон су писали Русси из Влашке (1810) у Орбпо, да Тосподари закажу писарима, да некваре езнка, него да пишу, као што се говори, и т. 155

651

(Упредничеству послано.) У Ади 5ј- Септ. 1817.

Почитаемти Господин Лавидовим !

Из новина Орбскфи чпслом б5им у рецензаши ") „побомира У а слуму чштаосам овде о писаром у Срб бтвшим нешто поменуто, будутњи да сами ну числу пногда ОТИШ Србекти писара 0%0 а. зналотви да Ве Г. рецензанте, ков 1 пменно сретве познавати неимам, познаете: наћо за потребно на Вас" ово управити писмо, по коему вас“ | молшиг да рецензантом у одговор не упоминанђ неово, од мене нвите | на 1.% да су мени у време 1810 Године пре и после оне, дћла Русска, | с! (Србтом много ленје нежели репензантом позната; мо да и (не што овако неправилно пишем“), но управ пз познани дала доказуем нивоа. де Русси ни пре, 1810 Го. ни после, по едном речло никад, ни словесно, мошце манђ писмено (како рецензанти говоре) Орбеким Старешшнам 0 начину писани упоминили нису. — нитсу русеби с воиском У Молдав-= | свом и влашком шест Година станли и Стурком за словесност (Србеку | рат водили. А што пак рецензанти упомино да су Русен за (рбскем Извео толмаче држали то е (е' долушенћм ретђи) пресна лак, но србли | гди кон да есу Службе толмача У Турском и Греческом Езшку код

|

|| Русса пзполнивали, тос познато и истинае ; овде могу заклочити, дае | =

| кон од рецензанта себи ласкао бвши Толмачом Србска Езшка — пак

|| без дћла и содржани тладулотњи (наравно) на писаре срдпосе онда, ков | сад тди никаква места ни најмава неимало опомивити, опорочавало.

И а и

1) не кажесе рецензаша, него реценаа од латинске руечи гесепајо, а не тесепзаћо. — [Како ову напомену, тако и истицање појединих речи и слова биће да је учинио Вук.)