Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

прси паше ка педваб атванседтииајтн усним инат

ОДГОВОР миХ. ФИЛ. ГРУЈОВШЋУ 177

на 210 могу доста истинно рецензанта уверити, да 1814 Године Кромћ Особе Графа Орурка, нге нфеднога русса од онои конису пред тим с поменутим Графом у Србли бмвали (кромћ служителл Графови) у бечу бмло нфе, и да рецензанте Снлнје уверим исте 1814 Год. 6%0 сам п л три месеца дана у бечу, ц да Графа Орурка и ветђе число _русса вонссу у Срби бввала, много лче имам чест познавал; нежели коиму драго од рецензанта. овде нек ми кажу Рецензанти коису дакле то онп русен, 6' Графом Орурком у Срби бевшћи Орбскби Езнк познавазољи, — а у бечу 1814 Год. небивши (пзвмочавадотњи Гна Колежског Совфтаика, Недобу) — у бечу питани како рецензанти Говоре о Србском Евнњу чинили # — и акосу она — плема, не Славинскфи не руссвби и не Србеки писана бела, врло лобопшитно каковим то Езмком бмласу пшсана; и во она умеде протолмачит —. вђролтно вон од рецензанта ком весма добро правила свое много крат упоменуте и достопамитне' баке Смилане разумева.

Занста измишленја и коекаква бунцани у обе помешана7% новине врло мало рецензантом служи к' чести, и много бег паметити бвли, да су време коекаква неистина писани шетанђм по Прадеру, или СОпаванђм ваменули, нежели што у новине уводит. дало. Што се тиче 0' начину у Србти писани, онаб е како што ово ла пишем у свему сходан", и могу слободно ретђи, идце! много исправији и Мири бвтвао ест. 'Тото 662 ради рецензанте молим, лобов да ми учине, на ово одговорит% писмо, Есули могли разумети — и каквим е писано Езиком, пначе остаем под сумићом, не што бр русски или Славинскфи неразумевао, но што горе и Србски да говорити не знам. (' овим нек ми рецензантф опро-

сте ако по волвр нмовои или начину — ово. нте писано, зато ни мало и крив ни сам што сам у Србти, Срему и бачком овако неправилно учло Србски Езв' — допушам дасам ови у Сараеву, или Мостару, или у

боки-котору учто гди оно као и рецензанти чисте Србске речи размажено и као ачетбисе обичам имаду изговаратф н. п. онми медвед и медљеди, а код нас свуда веле медвед п медведи — п тд.

Будутљи да рецензанте у опоминано о руссом у Србли и влашком бившима , нитсу пазили на Лица ни на Массу о чему говоре — то оправдати ради, потребно е нима и ово лвитф, да не само русски вељета звани и Ума моди — но ни нагбезумити ниов Маргетант" (пилир) нте тако смешно безстидан и безсовђстан' говорит' оно што никад бнвало нје, као наши' рецензант обичан што пмаду. Окончавалотњи писмо ово за дужност држим вас' Гн. Давидович молитф, да писмо ово тди места наћете у новине (Орбске поместите; с овим чествултњи — вас пребивам.

Вам доброжелетђи

Мих. Фил. Грутович пл. р.

[У истом броју новина, одмаг иза овога писма (на истој страни), штампан је ти Вуков одговор под натитсом :ј

ТРАМАТ. И ПОЛЕМ. СПИСИ Р. СТ. К., 1. 12