Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ОДГОВОР мих. ФИЛ. ГРУЈОВИЋУ 181

Т. допуцам да сам ови у Сараеву, или Мостару, или у |боки-котору учо тди оно као и Рецензанти чисте Србске речи размажено и као ачетђисе обичам имаду изговарат% н. п. онџи медљед и медђеди, а код нас свуда веле медвед и медведи и тТ. Д.

Р. Овдђе не знамо, или е Г. Грутовићљ глувђ, или се разуме у Просодји, као и у осталнмљ частима Грамматике ' Сарапле , Мостарци и Бококоторце зато граде одљ еднога слога два, што не ће да изговарало размажено и ачећисе, него оштро, н. п. снег, вјенаце, плесако, бјело и т. д. А што се тиче медведа и медеда, ту е гласђљ (просод ски) еднакљ, него се другчје пише и говори; но то Г. Грутовићљ и дае разумјо, опетђ не би могао рећи, да е погрћшка (ни едно ни друго): Србтинскт, Сремачкти и Бачванскји медведљ (медвЂдБ) зна (вђстђ) гдђе е мед», а Ерцеговачеи, Љошначкћ, Црногоректи , Бококоторскт, Далмалтћнекти и Рватски медљедљ (медбдљ) еде мед. За еднога медведа неће се свадити Срблви изђ поменут земали: они су браћа, и бнће свагда; а медњедђ остав медведљ, макарђ га како звали и облачили.

Т'. да не само Русски ветљега званји и ума моди, но ни наббезумнти ниов Маргетант' (пилир) нје тако смешно безстидан и безсовћстан' говорит' оно што никад бмвадо нје, као наши Рецензант; обичан што имаду.

Р. Ми знамо и безљ Г. Грутовића, да су сви Русси, одљ Генерала до маргетана, ангљели, него сожалуемо, што нјеи Г. Груговићљ мтешајоћисе сљ нљима толико, баремљ пола антела постао; и чудимосе, зашто 11 воли валити, него имљ подражавати! — 51 бастшавез, рћујозорћив трап:1аве5.

>

[Из године 1817. су и оне Вукове напомене о речима : пастуља, медвед, коњушница и чајати у бр. 96. и 97. Давидовићевиг новина за ову годину (које је Вук уредио) ; види у „ЛДодатку“, на крају ове књиге, бр. 5.