Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

180 ОДГОВОР МИХ. ФПЛ. ГРУЈОВИЋУ

664

А у трећемљ реду били су оданде прости лоди (и момчадљ), кон су случанно сами, или кодљ попова и калуљера, научили читати и писати. Ивљ првогђљ реда знамо, да су Божа, [020вићље, Филитовиће, Чкшићљ п Живковиће, писали млого болф одђ овога писма; а измеду онн осталн могао е коли горе писали.

Т'. Того ради Рецензанте молим, лобов да ми учине, на ово одтоворитћ писмо, Есу ли могли разумети — и каквим е писано Езиком —

Р. Богме смо га доста тешко разумбли (а да намђ нје стварђ позната, Богђ зна бм ли га и разумбли) на некимљ мћетима као н. п. у одговор на упоминанђ ниово, врло „мобопштно (—— шта врло лобопитно % —). Осимђ тога, истина, писано е Србски, и да е мало аенје и вразумителнје, могло ом поднјети као за човека, кои нје управо ништа учо; али за Србекогљ писара (тоштђ манђ за Секретара) не вални ни зашта: а) (као што смо рекли) што нје нсно ни вразумително. 0) Што е пуно Грамматически погрђшака, н. п. о писаром, Стурком, што се тиче о начину, воиском, обичан, влашком , толмамом , нје нтеднога у бечу било нје, онаг е бмвао ест и т. д. в) Што нема никакве постолне орвогравје, него управо по правилима „много крат упоменуте и достопаматне' баке Смилане,“ н. п. почитаеми, бивши, бившти, не бивши, било, 610; Езиком, Езиком; Русси, Русст; онаг, обичам ; одговориту, говорити, Рецензант;, Рецензанти, ниово, ниов и т. д. Србект Секретар, а особито оваковнт, коп се вали, да се млого мјешао сљ Руссима, нљима писао и нова. писма читао, требало бн, да зна баремљ СОлавенску (или Русстаску) ореографпо, н. п. гдбе се пише ~, гдђе ч, гдбе 7, где фи, гдђе %4, гдђе лижит.д. То е могао научити изђ Русетиски писама, ако ништа друго не читао. То знаду и Русетски маргетани, а нашљ Секретарђ не зна! Срамота !

1. 0' овим нек ми Рецензанти опросте, ако по волк нновон или начину — ово нзе писано, зато ни мало а крив ни сам што сам у Срби, Срему п бачкош овако неправилно учло Србеки Езнк' —.

Р. Само овакови писари и учени моди, као што е Г. Груговићљ, могу бмти овако лудо горди и безобразни, да кривицу и срамоту свога незнани бацао на народљ! Србтинци, Ореемци и Бачвани, не кажу: о писаром, о Руссом бовшима, влашкош, Молдавскош, упоминати, помешавати, толмамом, Србски Език, нге нгеднога у бечу бело нје, онаг е бивао ест ит. д.