Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

НАПОМЕНЕ ЧЛАНКУ 0 ДВОГУБОМ Н

изводе от причастти, с едним н. дашто“ — И у прилатателнег и у причастаама само сеоно крапнђ двоегласно мени исавни у пропзведенио и у скланинјо; 5и! дакле на ник, п тако ето опет оном незваном н сретвног пута. — А да откуд п зашто Сваенник>“ 0 овом тђу мало ниже казати. Сад после наведенји ове основним правила напугоднје ми се би види место отговоршти на швтанђ: Еда ли е у Ббми погрешка) с тим учинђна, што се прилагателна са сугубим н написана наоде = или се то с каквом разликом употреблава 2 На прво велим: естб, а на друго: не, пз ове 4 запста доволђне причине. Ево шп редом: · Преднаведена основна лена правила. Непостолнство у том слога Бтблле. Повод тога нн. · Изтовор народнвшт.

0 првом е доста говорено. Непостоннство у том слога Бтбате нек покажу сабдуотља: Изавленнов — изивлено, издана — изданта, впи=

| о о

сани = натисаннји, избраннљи — собраннст — собранит, «)ста-= вленти — оставленнњи, востишјенљи = погитценђт — равтишеннљт, проданњт — тредантт, тревознесеннић — тревознесенои, натра-

женљи, расточенит, плонењи“, исполнењи, низврагценнњњи, и т од.

Но шта твемо о поводу тога нн ретви“ Мени бег се чинило, дав ован: По ветђон части у причастима пред онше нњиј ударасе гласом; а шта ве селизавје, него гласу томе слфдујотвем согласном пемену другим равним писменем мало Тошт силе и снаге дати хтети > Ето зашто сви свуда и сватда пишу СОвлазценник! Мисле, да не могу доста гласом над е ударити, ако им тошт п оно незвано н не поможе.

Да видимо тошт, шта тње мон свагда особнто важни Суда изговор народнљи ретњи“ Овде баш нје требе, млото речт! просвшати. Изговор народнми зашста не зна ни за едно причасте Србско с нн. Како е смешно, изговор народне не слушати, нека доволБно буде опоменути за оно идно: Данно у ВУ“; пишу га млоги с нн, а с целим народом изговарало тако, као да бе — не тек дано — него даано написано бнло. —= —

То е мов мићије о усугублбном н у причастама. А из овог лагко свати извести може моћ оттовор и на оно друго тореопоменуто пвгтанђ, да се сирђч то у слогу Бтблте без сваке разлике час овако час онако употреблава. У роду нашем наћискусити Олавенин, от ког сам л две године Славенски учити сретђу имао, видети непостолнство то у слогу Баблте, падне сам на ту ммсао, да се нека разлика у том тражити и установити мора. Зато е учјо, сва проста причастаи с едним, а сложена с двома н писати. Но каков и ово неволђно, доказујо неброенји, пра-

вило ово нарушавалотљти, примђри — а нарочито постонини изговор. народни. МУ ита = Ц. —

ви

[Овом чланку је Вук написао, као допуну, овај свој/

159.