Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

НАПОМЕНЕ ЧЛАНКУ 0 ДВОГУБОМ Н 191

Славенски Грамматика: зашто су оне преводи Грчки и Латински Грамматика, и понапвише описуто оно, што има ГрчЕли и! Латинекји езнељ, не гледаоћи, што Славенскји нема > (као н.п. страдателњиш пи отложителнљот глаголи), а 0 ономљ и не спомино, што Славенски езнкљ има, а Грчеи и ЛатинсЕи нема (као н. п. разлика измедђу сват и сват, мнђ и ми, мене и ма, тебе и та, тебђ п ти, купилљ п куповалљ, рикалљ и рикнул, поминато и помануто, собиралљ и собрагљ, питасе и напитато, творилљ и сотворилљ ит. д.. У Славенсвомђ езнку (као и у свима далектима нЂговЕмљ) мора се знати, како има глаголђ у садашнђмо времену и у наклоненпо неопредђленомљ (као у Латинскомђ прво и друго лице у садашнђмђ времену, наклоненје неопредћлено, време прошавше и супинумљ), па онда треба гледати, одљ кога, се што саставла (онда не ће бБти (кадђ се по нђиовомљ правилу про мени у или 70 на алб) зовалљ, влжалљ, ишалљ, страждалљ, жената, перааљ и т. д. него звати звагљ, вазати вазалљ, искати искалљ, страдати страдалљ, гнати гнатљ, гонити 20нилљ, тлии шлишњ, сбати сбалљ, куповати кушовалљ, купити кушпилљ, рикати рикалљ, рикнути рикнуаћ, творити творигљ, сотворити сотворита, учити училе, держати держааљ, вертђти вертђаљ и т. д. Осимљ неки изатји, кол се опетђ могу у редђ довести).

8) Нека намђ допусти Г. — Ц. — да га запнтамо: Зашто онљ у Србекомђ езнку не пише » (за она неколика 2, што се налазе, мислимо да е кривђ слагачђ) а пише ~ (па јошт' и на онаковнмљ местима, где га нема ни у СОлавенскомђ езнку, н.п. о тисменм, у глаголи !)' Еда ли е у Србскомљ езнку нужнје м Одђ 5 |

В.

[На овај Вуков „Додатак“ изишао је, после два месеца, у истим новинама од истога писца одговор, који види под бр. Х./