Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

рвие—

ОДГОВОР господину — ц — 197

Ол. Ргасоп, Срб. Рјасот, Сл. феаго., Срб. «јао, Сл. ре, Срб. рије, Ол. хебе, Срб. гебје, п т. д.

Тако дакле п писмену / сретван пут! Нћму то слободније учинити можемо, ербо п тако нје весма от старине. Л на Љ особито мрзим [ако ни за што друго, тек и зато, што забуну у писано чини, час место те, а час и место дф стоетњиј. — Нфму лодобна држим 4, 20, Ђ. Кадгод о писмене ове мбелим, свагда се сетим онб Грчки: %, место мит, п какви ти тамо нема врши, кое латко оног, кон Грчки читати починф, уплашшти могу. Овом подобно е у старим нашим кнљигама, оно писме р са крстићем аћвим одозго место #06. Каква е то несм6сленост коврчити речи! Што ми драго, кад за себе итно пишем: ал зашт по печатаним кнљитама 2 Та тако Букварце забушоем и мучим, азбуку без сваког разлога умложавам, печатанћ труднем творим, печатнто на свупотђу подижем. Нле, нег' да Стенографпо обшу уведемо ! — —

За сад о том доста. Да не заборавим, Г. В. отговорити на патанђ ићгово: Еда ли е у Србском нужднје мо од љ>

Оттовор: Тако е едно нужедно, као и друго. Мо та тек за време —- из лоте неволђ — употребливам. ОтитБитђе ми и оно за 2, не бонсе : Овом пре, нег оном, пут показати, праведно е:; ербо ф никакве ал баш никакве а т какву такву — премда жалостну — услугу чини МИ. ——

Обетао сам и о азбуки Фра Матне говорити. Ево и о том, као пи о свему, и као што на овом месту бмти може, нешто мало:

Да никад нисам ни за Г. Меркапла сало дебелога ера, ни за Г. Вука Писменицу, ни за Фра Матие наук чуо, пак да ми п тко на едаред — без времена пзлазка нљтовог — поднесе: пи 61 — по азбуки судетви — рекао, да е Фра Матпе наппосле писао. То значи: Н%гова ми се азбука напболћ допада. Ево е:

а, б, в, с, д, ет, 3, ш. Е, л, мр, но 0, Отв, Шо роу с, те ја хе ПА Че о МЕ.

1) Ово му е последнђ као ш наше 7, само што нљим умегшава, такодње п согласна, сватда пред, а не за согласним га полагалотби. То му, као што свак види, не вали.

2) Чудо, како е отљ задржао !

8) Чудо и за тш, ков ни у СОлавенском са свим шје нуждно, покран шч: у Србском и тако места нема.

4) И то му невали, што и и изговара, пи нњим самотласна умегшава.

Да се дакле пз азбуке Фра Матие избаце: отђ, ш, ћ, као непотребна, и дода % (ј), ком бер а тошт п круну (точку) с главе скинуо, онда бр имали красну и совршену азбуку из 25 писмена; едно дакле манђ, нег у Меркапловоћ, а 4. манћ, нег у Вуковоћ.“ —

И

–—

Речи у угластој загради додате су по папомени у 57. броју ЛДавидовићевит новина за 1818. 2. (стр. 4485.), где су мстрављене пеке погрешке у овом чланку, за које уредник вели да „нису све печатне; додане су познје одљ Г. — 4 — послане,“ /

---е =>

[На овај чланак дошао је брзо и Вуков одговор, под натписом: