Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

=

= и

=

198 одговоР господину — ц —

ОДГОВОР,

ГОСПОДИНУ — Ц — НА НБГОВО МНБНЕЕ 0 СРБСКОИ ГРАМАТИЦИ (У 45 И 46 ЧИСЛУ НОВ. СРБСКИ)

„Давидовићеве „Новине Србске у Ебени.“ бр. 50. и 51. ОД г0дине 1818. (стр. 889. и др.), у одељку „Омђеице КЕнњижествене“. ]

389 Ево безђ икаква предисловји да почнемо стварђ. Г. — ц — важе:

1) Да му се чини, да самљ и одђ нфга очекивао, да онљ претресе целу нашу азбуку и езнкђ. — Овде пма право, што каже да му се чини, а свављ зна да е чини ми се родљ сљ валада е пи сђ може бити. Онљ е казао у своме мин, да е изговорђ народнни нфговђ свагда важнви суди; л самљ му а) кљ томе додао, да ће намђ изговорђ народни казати, ако га смемо узети за судио, да у нашему езнку нигде не треба писати два полугласна слова заедно. 0) Казао самђ му, да собралљ — собра — собранмт те одљ — собирао (с0бирати), него одљ соберу (собрати). в) Запштао самљ га, зашто у Србекомђ езнку не пише %, а пише м, па зтошт и па онаковнмљђ местима, где га не ма ни у Славенскомђ езнву. Ето то е савђ моп додатакђ.

3) Да е „чисто и лсно казао, гди ни писати треба.“ И ово му се учинило, него е погрепшо, што нте казао, као и мало пре, чини ми се. Онљ е казао: „Сва суцествителна имена, кол се окончавао на ник, произведена от таки прилагателин имена, кол се окончава на нноип, пишу се са ин.“ А кол се прилагателна пишу са ин, и зашто се пишу, 0 томђ нје ни споменуо, нити е и еднога примера казао!

8) Да му изговоримљ прилагателно страннит, као што га народљ изговара, па ћу видити, да пма у Сроскомљ езнку места, гди сенн пише. — На ово му имамљ казати а) да народљ Србект и ме ма ове речи страннои! у свомљ езнку (него место нђ има туд): а б) и да е има, не веруемљ ла ОБГ казао странено пили странанљ (као што не каже ни хаменен и истиненљ), него странљ, као камен и истино. Па кадљ се усечено пише са еднимљ н, одљ куда џеломе два: И што ће му " Ако рече Г. — 4 — „дашто се оштро изговара“ из тога узрока требало бн писати на илиду места по два полугласна слова, као што чине Немци и Шокци, Н. П. салло, селло, сламма, слатти, водда, братти, чутти ит. д. Таманљ