Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

САЛО ДЕБЕЛОГА ЈЕРА 211

сваку рбч записати либо пред очи поставити мотљи, или ако по п упишемо, то буде морати чрез сушта ветђ писмена, бити: налагалотви нбима, тудњу, тако ретби, дужност и службу, за коло обносити чисто ни постала, нису. Ако и ве пако више, то, окром што су непотребна, езику с' временом вредителна бити могу; равно како и Писменником причина, главоболћ п што какови праздни повод измишлаћна. · Но еште едан крат. Число писмена будутви да су прости частица рфчни очима видни знаци, равна се по езику, за кога су опредћлена. Што език више прости частица, више прости звучитђа има: то више мора бити писмена, пи на протшв. Но како Тод што сваком гласчитњу свон надлежи добпти знак, тако исто не валл, да и више, него по едан имаду. На што бо едном простом звучитђу два или три знака 2

Другче о вешти не валл ни онда мислити, кад два пили три гласчитва, осим своп собственни знакова, еште обшти едан имаду; не разРЕшно повезани. будутви у нвему. Запсто, кад би тако 92, 8, 4, - - - и више гласчитва све у едан посбтали знак, морала би азбука на конац,

+

као што ветђ дћиствителбно код Опнеза бива, на сметнјо п пакост кнђижества потежити.

Да е азбука недостаточна, несовершена, кад за сваки езпка свога звучитђ писме не имаде, не треба, да по други пут кажемо. Тавласе пак недостатак, када или едан коЛ прости звучите сложеним, или више звучшња едним писменом пред очи поставллсе. Тако н.п. Н%мачка азбука ветђ недостаточна ест, будутви да си чрез јф, п 3 п с пак чрез едино | означув.

Оно просто писме либо знак, ко само едну просту частицу рфчи пред очи поставла, зовем та, за на кратље мотБи говорити, единозвучним писменом. ЈЉЕногозвучним пак писменом именуем онал знак, коћ две, три или више частица рфчни скупа содержи.

Звукотремђиљиво ест писме, ако сад едну, сад другу частицу рђчи означуе; било то каковим нибуд начином. Замђнљиво писме обаче 6ст, кад оно само у азбуви нје, кое то исто представллти обичава. На конад сложеним писменом наричем оно, кое, премда само вдан означава тласчитв, из више други состоп знакова.

За примђр узети, може нам и овде Нфмачка служити абеша. У ноћ су а, 6, ђ — вдннозвучна; у вст многозвучно, будутби да и ки с у себи содержава: с звукопремђилљиво, понеже сад и, а сад к знаменуе; 1 замђнлриво, вр а такодљер нђфгов означуе звучитр; на послћдав писме сложено |ф.

6 динозвучна писмена сама, су, кол у азбуки бити морало. Из мед замћнилђиви само едино ест от потребе ; друга, било п, колико им драго, сва су палишна. Писме бо, знак будутђи произволђно изабрани, мора у сваком погледу наручно свор мотви означивати звучитђ, нити му в какове замђне треба. Многозвучна, всу такодљер савише, ако из писма затонетке, за ков све сократке держали] можно, чиннити не твемо.“) Звувопремћилђива п сложена показуо пили недостатак и несовершенство азбуке; пли немаренћ и дреманћ, пли предисуд и заблуду Пшисменника, народа; или све то скупа.

сл

>

1) Све по два #2 — Тако 6. 14