Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ПРЕДГОВОР Г ИЗДАЊУ „СРПСКОГА РЈЕЧНИКА “

нађу овђе. Али опет не треба сваки да мисли, да су оно све погрјешке, ђе он не разумије Њемачкога, или Латинскога, или Орпекога језика.

У рјечнику треба да се истодкује и опише што се боље може све, што народ о ријечи којој мисли и приповиједа : зато сам код ђекоји ријечи описао, што се краће могло, ђекоје народне обичаје, и додао приповијетке (и овђе може бити

да је ђешто изостало, али додато и измишљено није заиста

ништа). О овоме сам особито увјерен да ће бити мило свакоме правом Орбљину: зашто су ме већ од неколике године молили ђекоји од учени и знаменити Србаља, да почнем описивати народне! Српске обичаје и приповијетке. — Народ наш има свакојави приповијетки тако млого, као и пјесама, и могу се раздијелити на женске п на мушке, као и пјесме. Мушке су приповијетке понајвише смијешне и шаљиве, и тако су измишљене, као да би човек рекао да су истините, а женске су дугачке и пуне су чудеса којенавви (о царским кћерима и о бајалицама). Али ће ми слабо ко вјеровати и равумјети, како је приповијетке тешко писати! Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, толико мучио, да би наши ђекоји списатељи могли готово читав роман написати, или све идиле Геснерове на Српски превести.

Ја сам увјерен да ће овај мој труд и посао бити мио свима нашим, списатељима и књижевницима, који љубе свој народни језик, и поштују га као највеће благо народно, и желе му срећу и напредак; а онима ја нијесам ни жељео угодити, који Српски говоре, а Српски језик кобе, и кажу да он није никакав језик, него да је покварен, свињарски и говедарски језик.

Овђе ће бити највећа вика на ортографију; ади се надам да ће и у том бити с моје стране сви наши књижевници, који управо знаду што је језик, и што је писмо; и виђеће да се Српски језик друкчије не може писати, онако као што треба. Млоги, који не знаду што је језик, што ли је писмо, што ли је граматика, мисле и говоре, да Српски јевик треба писати Олавенском ортографијом; а Србљи су виђели прије 500 година да то није могуће (зато су начинили Љи џ, којије ни данас нема у СОлавенским књигама); а ћети оно што није могуће, не показује ли премало соли у глави (као што веди Г. Сава Мркаљ); Ево из овије узрока, није могуће Српски језик писати по Олавенској ортографији:

1Х