Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ПРЕДГОВОР 1 ИЗДАЊУ

Којекако, !тдепо шле, шеешпаце.

Којеко, којекога, !тдепо трег, поп5 алегуе.

Којекуда, :тдепотођл, абупо.

Којекуде, ЗУишегса(ате без бес Фе отд, уох 5ошТа зпбегсајат1 а беог810. Крадом, Ђепт кф, Тата.

Ље, делић, запе (ооп глег).

Ма, ш. узео ма, ђаг јешеп Жорј ај аејев! , дебохфе пађе шеђе, сери · ттрећит (ји ма, шретз).

Митровеки, ка, ко, н. п. мјесец, 5)е тејета«, Пешегги тепзја (Оскођ.).

Напабпрчшти, им, у. рр. пафјеп, зрасЏео ши Тасло.

Напаљетковати, кујем, у е напабирчити. Неколицина (људи), епиде Хеше, ађапоћ ћоштпез.

Нтрија, Е бег Сртепце! без ореп,

_ бре јатте, ратосћта.

Околић, на, но, ит Педепо, адјаселз, утетиз.

Очење, п. уде очимљење.

(Очимити, им, у. шаре. Зајег пеппеп,

__ растет арреПо.

()чимљење, п. баз Затеглеппел, ра(та арреПало.

„СРПСКОГА РЈЕЧНИКА“

(Очити, им, уде очимити. | Пар, т. у овај пар, 6, |: бејег

Уа, пше.

Повлачење, п. раз Шиђетдеђен, 41 а!гаспо.

Породица, Е. ме (ебепђе) фапиће, селу:

„Поздрави ми старца Варићака : „Нек' поведе своју породицу, „Породицу Варићаковиће Солув, т. Феја опу, Јћевзајопса. Шриповиједасе, како је некакав казивао, како су у Солуну јевтине чакшире: а други му рекао: То може бпти, али до Солуна сто сомуна, а од Солуна сто сомуна (треба). Студеница, Е. 1) ријека у Србији (близу Новог пазара). 2) намастир (који се зове и Студеничка Лавра) код те ријеке. Студеничанин, калуђер из Студенице.

Студенички, ка, ко, ооп Студеница. Такбђер, аге фјаЏа, и ет, ето. с. тако.

Тупнути, нем, у. Ре. алпрјеп, ршвко. Укаљати, ам, у. Ре. (пл Чојђ) бе јфштивеп, Јо тасто.

Ако и нијесу у овој књизи скупљене све Српске ријечи,

али је постављен темељ да се скупе (колико је могуће у живом језику). Сад сваки зна, ђе ће коју ријеч тражили, и ако је не нађе, виђеће да је нема, п може је ђе записати и оставити ; и тако се сад сто пута лакше могу покупити остале ријечи, што су остале по народу, него што би се на ново почело и ове скупиле.

Што се тиче овђе Њемачкога и Латинског језика, 0 том сам радио са Г. Копитаром, ћ. к. дворским библиотекаром; али опет ако се ђе нађе, да су које ријечи рђаво преведене, томе сам ја крив, што му нијесам знао право значење козати, а не он, што га није знао Њемачки или Латински истолковати. Може бити да ће млогима од наши учени Србаља пасти на ум код ђекоји ријечи краће и Српскима наличније ријечи Њемачке и Латинске, него што смо и ми овђе ме!нули; такове ријечи треба забиљежити, као и оне, које се не