Gvožđe

Гвожђе које прска при ковању, кад је хладно има отворену, скоро белу боју, на прелому веома сјајна и љускава зрнца. Поред фосфора, ако га има преко пола од сто, антимон, арсен, цинк и хром такође чине гвожђе ломљивим при хладном ковању. На црвеном пак усијању ово се гвожђе лепо прерађује и изврсно заварује. Ако у гвожђу има силицијума преко 0%%, онда оно прска на свакој температури; не да се нипошто ковати. Гвожђе, које прска на црвеном усијању, при свакој температури показује врло малу чврстоћу, међутим тврдо је кад је хладно.

Да би се два парчета гвожђа могла да споје, потребно је да површине, које требају да се додирују, буду потпуно чисте, да не буду ни мало зарђале, нити да имају загоретина (ковачине). Да би се гвожђа добро спојила, она се на спојним површинама, када буду загрејана на потребној температури за заваривање, посипају финим песком или извесним прашком. Овај песак или прашак образује на високој температури са оксидом гвожђа лако топљиву силикатну згуру, која се сабијањем исцеди, те се чисте површине споје,

Најбоље се заварује гвожђе, које осим врло мало мангала, нема никакав други састојак. У томе лежи и највећа вредност мангана и њега за ту сврху треба свака ливница гвожђа. Он осим тога чини гвожђе и тврђим. О овоме ће бити опширније; када буде реч о добијању ковног гвожђа Томасовом и Симен-Мартиновом методом.

У колико у гвожђу има више угљеника, у толико се теже заварује. Мекано ковно гвожђе се, дакле, лакше заварује од челика. Да би се твожђе могло добро заваривати, не сме имати угљеника више од 0'%. Манган такође не сме да пређе 0%%, а силицијум ни толико (Највише 0'%). Сумпор и фосфор не утичу много на заваривање ако су у малој количини и ако су ту нарочито ради чврстоће гвожђа. ,

Тврдоћа, Чисто гвожђе је веома мекано. У колико оно више садржи споредних састојака, у толико је и тврђе. Код гвожђа се разликују две врсте тврдоћа: природна и вештачка. Природна тврдоћа је она, коју гвожђе има кад се лагано охлади, а вештачка је она, која се постизава хлађењем гвожђа у води, уљу и др. Челик по тврдоћи стоји између сировог и меканог ковног гвожђа. Исто место заузима и по тачци топљења. Он се, дакле, топи на нижој температури, те је према томе погоднији за ливење од мека-