Gvožđe

Он

са Палестином, целу северну Африку и под вођством свога калифе Тарика пређу у Шпанију 711. год, Овим освајањем мухамеданаца бива доведен у опасност целокупан међународни саобраћај на Средоземном мору, па према томе и сама тадашња култура. Утврпивши се неко време у Шпанији. Арабљани, односчо Маври, почеше да загрожавају франачкој држави и осталој Европи. Срећвим исходом битака на пољима Туга и Поантиера, буду Маври потучени од Карла Великог и бачени натраг у Шпанију. После овог пораза њихова ратоборност опада и они се убрзо одају мирном животу и раду, створивши веома лепу културу, чију су основу донели још из постојбине. За време њихове владавине Шпанија је била земља за пример; избраздана каналима и добрим путевима; имала најразвијенију земљорадњу у то време, лепе вароши у којима су цветали занатство и трговина. Владавина Мавара у Шпанији бележи у историји света у опште један светао период материјалне културе и духовног напретка. Многи споменици ове културе очували су се и данас: путеви, канали и остаци грађевина.

Рудним богаством обилна, Шпанија је дала услов Марвима да рударство, које је после пропасти Римског Царства било занемарено потпуно, развију на једну знатну висину. Сву добијену руду Маври су прерађивали у земљи, те је ово било услов да се и занатство развије. Док су Римљани гвожђе у главноме прерађивали у оружје, доте су Маври осим оружја, које је из извесног челика, израђивали и остале потребе: кољопривредне алате, браве и други оков за грађевине, ковали ланци и клинце, окивали кола и т.д.

Једним делом истерани из Шпаније, а другим се претопивши у Шпањолце, Маври завршавају сво ју културу.

У Франачкој за време Карла Великог започиње једна нова култура. Овде је народ био прилично густо насељен, па је почео да се интезивније одаје земљорадњи и занатству. После Карлове владавине царство подељено на његове синове ослаби, те са тим овај део Европе почиње да губи своју важност и овој престиж.

Сада се улази у еру крсташких ратова, који скрећу погледе европских народа са југа и запада опет на исток. У почетку из чисто верских побуда, ради ослобођења Христовог гроба, који је био у рукама мухамеданаца, ова се војна, упознавши учеснике са богаством и сјајем истока, претворила у војну за освајањем и пљачком. При свем том овај хришћански покрет имао је и зобре резултате. Он је упознао народе међу собом и у многоме допринео, да се култура истока, нарочито ондашње Византије, која је