Gvožđe
ИО
махом у лепим октаедричним кристалима, који кад-кад могу да буду веома правилни. Ретко се магнетит налази сам, већ врло често у друштву других елемената као фосфора, мангана, злата, титана и др. Своје име добио је по свом магнетском својству, Најглавнија налазишта магнетита су у Шведској, Норвешкој и Русији.
Хематит, црвена гвоздена руда. (Гвожђа оксидРе, О0,). По богаству гвожђа долази на другом месту. Има гвожђа највише 70%, просечно 40—60. Боје је црно сиве, а зове се црвена руда за то, што на хартији оставља црвен траг. По површини је сјајна, па се код нас у неким крајевима и назива гвоздени сјајник. Хематит се налази у веома различитим облицима и бојама. Кад-кад је по површини сјајан, кад-кад је таман и личи на обично црвено камење, не показујући ни трага од метала. Често га има у ромбоедричним кристалима који изванредно лепо сјаје и иризирају, т. ј. показују дугине боје. Ма какав физички састав руде био, она је црвена када се смеље.
Литонит. Мрка, риђа гвоздена руда (гвожђа хидроксид 2 Ре, O. 3 НЊ, О). Ово је најраспрострањенија гвоздена руда, може да садржи гвожђа највише 60%, а просечно 28—40%. Не долази никад у јасним кристалима, Врло често је црне боје. Ма какве боје била, оставља рђаст траг. Врло често се налази у заједници са сидеритом. што је са осталим рудама много ређи случај.
Сидерит (гвожђа карбонат, Ре СО,). У хрватским крајевима га називају оциљевац. Такође јако распрострањена гвоздена руда, уједно најсиромашнија гвожђем (максимум 48.5%, просечно 30—40 %), Ако је у заједници са лиманитом, онда гвожђа. може да садржи и до 60%. Не показује никад метални сјај, те се по спољашности никако не би дало закључити, да та руда има у себи гвожђа. Сидерит је боје махом отворено жуто-црвене, а када се испече, прелази у риђу или црно плаву. Ако у руди има иловаче, онда се назива сферосидерит, ако ли пак угља онда угљосидерит или блакбанда. При пржењу сидерит губи 30% од своје тежине и лако се редукује.
Осим поменутих гвоздених руда, које нам дају гвожђе, могу се у ту сврху употребити и којекакви разни отпаци, као на пр. љусце и отпаци при ваљању пвожђа,') отпаци при ковању) прашина која се нахвата у цевима што одводе гласове из великих пећи, разна гвоздена згура и т. д. Нарочиту вредност има згура старих примитивних цурњача, У Босни, која је од вајкада позната као
1) џи :) Ковачига. ГВОЖЂЕ 4