Gvožđe

боко до 215 м., или кроз два наспрамна канала са стране, који се даље уливају у једну главну цев. Место два може да буде и један канал. Из главне цеви улазе гасови у један скупљач, у коме се у ствари обави прво чишћење. Ових скупљача гасова има разноврсних и сотово свака топионица има свој модел. Ипак има један који је нашао највећу примену. Сл. бр. 16. показује један огроман лимени суд, до 20 м. висок а 10 широк, који је изнутра испреграђиван тако, да гасови кроз њега прођу неколико пута идући горе доле, На сваком завијутку и горе и доље, налазе се вентили, који се у случају експлозије уз извесан притисак отварају. Доле се налазе судови с водом, у коју пада прашина из гасова. Улаз за гасове је у овом чистачу већи два пута него излаз. У њему се гасови пречисте веома добдо, те је често потребно веома мало. даљег чишћења. Нахватана прашина на зидовима његових преграда и у судовима, као и прашина по дуваровима цеви због великог процента гвожђа у себи, може поново да се употреби. Она се брикетира па поново баца у високу пећ.

За даље пречишћавање гасова постоје разноврсне направе и машине. Описе њихове нећемо унети у ова излагања.

Да би се гасови употребили за моторе, морају се најбрижљивије исчистити, јер не смеју да имају прашине у себи више од 0.03 грама у кубном метру. Гасови се веома добро чисте, ако прођу кроз памучну тканину или кроз густу и ситну водену прашину. У последње време се поку-

Сл. 16. Скупљач за гасове,

шавају да чисте и електричним путем.

Садржина гасова није тачно едређена и зависи од квалитета руде и горива. Ипак сеу главноме састоје: из угљеноксида (24—35 %), угљендиоксида, водоника, водене паре и метана.