Gvožđe

о

зависи у већој мери од тога, какво се гвожђе хоће да добије. Ако се на пр. жели добити гвожђе богато у мангану, онда се ваздух загрева 800—900 С. Ако твожђе не треба да има мангана, онда је довољно 300 С. Што важи за манган важи и за силицијум.

Метални делови на апарату, који су махом од гвожђа, као на пр. вентили за улажење и излажење ваздуха и гасова, морају се хладити, јер иначе не би дуго трајали. Ра

Грејачи не утроше сву количину ваздуха коју даје висока пећ, па остаје читава половина, која би се пуштала у атмосферу, да јој се није нашла веома корисна употреба на другој страни. Напоменуто је раније, да се гасови употребљавају за мех-машиче. Има топионица које их употребљавају и за затревање парних котлова за разне погоне око високе пећи, али се ово напушта, јер су сами гасови за исте погоне и бољи и рационалнији. За покретање мотора гасови морају бити нарочито добро очишћени. Веома се радо употребљавају у последње време за покретање мотора за производњу електричне струје. Ова струја је врло често довољна за покретање ваљавица за гвожђе, ако је она уз топионицу. У противном служи за осветљавање топионице, па и целе околине.

Димњак, Готово свака топионица гвожђа мора да има димњак. Њега највише требају парни казани што покрећу мехмашине, а који се ложе угљем. Кроз димњак се одводе и сагорели гасови у грејачима за ваздух, који би, растурајући се по ближој околини, били шкодљиви. Осим овога свака топионица има којекаквих огњишта и ковачница, којима је димњак потребан, Димњак за једну топионицу од 100 тона дневне производње треба да буде висок око 75 мет. Потребно је да ради трајности буде изнутра, до 20 мет. висине, постављен нетопљивом опеком.

Постројења за материјал, Некада се материјал ради пуњења пећи приносио до самих њених уста чекрцима, или се, што је често бивало, пећ постави у подножју каквог брежуљка тако, да се са њега до уста пећи намести мост, преко кога радници преносе материјал ручним колицама или вагонетима. Међутим данас оваквих пуњења пећи нема. Она су исчезла од прилике још онда, када је нестало пећи са отвореним устима, т. ј. када се почело са хватањем гасова, Захваљујући развитку технике, данас за пуњење пећи не треба ни приближно толико раденика као некада, када су свака колица морала да имају по једног или двојицу.