Gvožđe

EU IN

помоћу најтврђих алата. Једно се, дакле, може да кује најбоље, друго се не може да кујени најмање. Једно се кује хладно, друго тек на жутом усијању, јер на црвеном прска. Извесно гвожђе _ показује _ затворено-сив зрнаст прелом, док друго има сребрнаст крупно-кристалан.

Према количини угљеника и начину на који је он за гвожђе везан, извршена је и класификација гвожђа. Ову је класификацију извела међународна комисија у Фи-

обично

отанано

ладелфији 1876. Г.

ковно гвожђе обично челик

|. СИРОВО ГВОЖЂЕ.

Продукат је високе пећи, непосредан из руда. Садржи угљеника преко 1'%. Не да се ни на који начин нити ковати, нити васати, нити стискати (пресовати). Спицифичне je тежине 6'—8', средње 77. При. топљењу прелази непосредно у течно стање, Према томе како се угљеник у гвожђу налази, да ли хемијски везан или у елементарном стању, разликујемо у главноме две врсте сировог гвожђа: бело и сиво сирово гвожђе. а) Бело сирово гвожђе. У њему је угљеник везан хемијски, или делом хемијски, а делом растурен механички. Специфичне је тежине 7—-7". Тачка топљења зависи од количине солицијума и мангана. "Почиње да се топи у главноме од 1100 С. Врло је тврдо, крто, сребрно-беле боје. Добија се када се гвожђе источено из високе пећи брзо охлади, при чему угљеник нема времена да се графитира, издвоји у кристале. Ово се гвожђе понајвише послепрерађујеу ковно,

варено

челин

А А гвожђе

LES

сирово гво

бело