Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 15. 09. 1928., str. 167

RAZLIČITO

; RAZVITAK KVUCE »SARONA«.

Naipriie ie nazvaše »Kvuca iz Briska«, icr ioi osnivači i prvotni članovi bilahu rodom iz Bresta ili okoline (Brest — ma jidišu Zove SC - Brisk). Već u carsko doba bio ic Brest u Lityi čuven DO tome, sto ic bio važnom vojnom tvrdavom. Kad ie ono buknuo rat istjeraše ponaipriie Židove iz nihovih kuća; a kad su kasnije i Rusi evakuirali, izvališe svoj bilies na kamenie, što, osta od Židova. Siromašna čest pučanstva miič movla daleko otići, pa se tek raštrkala u okolišna sela. Upravo ovi neimućni prvi su iza rata počeli rad oko obnove Bresta, Grad ice izumro. Za promet i trgovinu bilo ie malg mogućnosti. I tako ne preostade druzo neco da se ide u manuelne radnike. 1 odrasli ljudi stadoše polaziti obrtničke radionice. da izuče neki zanat. Skup mlad.,h, kojii su se spremali u stolare, biiaše si stavio naročiti cili, da se pripravi za Erec Jisrael, Ova ie skupina tasxo reći udarila temieli halučkoi kvuci iz Bresta.

Kad ie treća alija, treća etapa uselivania, kojoi glavno obiliežie daje imigracila baluca, kad ie ta alija Dila na vrhuncu, dodoše i ovi krestniani u Erec. Useliše se u dva puta, kao dviie grupe. Jedan skup ode u Jerusalem, na Har Hacofim, gSdie ie onda bio tek iedan kamcm i to na onom miestu, gdie ie sada Hebreiski Univerzitet. Zadaća ie ovih ludi bila. da sprema tlo za buduća dicla. I tako stekoše pravo, da medu prvima učestvuiu u izgradnji židovske Visoke Škole ı Jerusalemu.

Druza gerupa pošla ie na kviš, uzela ie da gradi cestu. Biiaše se upravo grad.,la cesta iz Tiberiiasa u Cemah. U zaiedmici sa ostalim mnogim drugovima udarila ie ova vrupa »tabor grad telia cesta«,

Sikero zatim započela ie gradnja vojničkoz logora _ palestinskih trupa u Sarafandu (Sarona) nedaleko Jafe. Voine su vlasti imale u omo vrijeme slabu vieru u rad Žžidovskogz radmika. Zbog toga, tek da se pokuša, dadoše Židovima, da izgrade 30 voiničkih baraka, Mladi Drestovliani, kojih je stolarska vieština bila već poznata, dobiše naročiti DOZIV, da posredstvom Opće MWadničke Organizaciie izvedu potrebne radove u izgradnii baraka. Tako se opet sjedimiše oka diiela brestovlianskih haluca. Nakon što su sagrajili poručeme barake na zadovolistvo sviju faktora, našao se za miih rad opct u Saroni: valialo ie izgraditi Žželiezničku liniiu iz Sarone u Lud, da se ovako stvor: prikliučak na južne i sieverne palestinske pruge. Mladi haluci prim'ieniše tude sve, Što su izučili u okrutno. doba rata. Za niemačke okupaciie naučili su da polažu tračnice, ier su ih silom bili strpali u želiezničarske radnike, Ovako spremni mogli su da sami preuzmu izvedelnie radova u Sarafandu, a iz rada izbiše i neku korist za svoiu kvucu. Poput svih kvuca onoga doba i brestovliani bili su odlučni pregaoci, spremni da učine bilo šta za ostvaremie halučkogza ideala. č Jedan od članova ove grupe posinuo ie u krvavom incidentu 5 Arapima u Jafi godine 1921.

Pitanie polioprivrednoz naseliavania kvuce nabačemo ie prvi puta u godini 1921. Ova kvuca stolara i graditelia pruge bila ie prva kvuca ovakove vrsle. koia ie nakon iedne i po godine rada u gradifeliskoi struci napustila tai rad, da se naseli uz nivu. Pošla ie u ikoloniiu Hulda. Niie bilo novoza nezaposiednutogsa zemlišta, na kome bi se kvuca iz Sarone mozla da naseli. Priđe ka »Kvuci Rehobot«, članovi koie biehu već »veterani«, jer si nekoliko godina priie rata došli u Palestinu, pa odonda stekli bozato zemlioradničko iskustvo. Mladi radnici iz Bresta, tek do pola pripremlieni za zemlioradnički rad, nisu mozsli da se slažu s iskusnilim drugovima »Kvuce MKehobot« I tako početkom nove radme godine, S prolieća 1922. napustiše Huldu. E

Godine 1922. udariše članovi grupe, koja ie raniie bila na Har Hacofim tabor u Kifar Jeheskelu u Emek Jezreelu. Gradili su i ovdie barake za naselia. Pusto tlo osposobiše za naseljvanie »civilizovanih«

167