Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 15. 09. 1928., str. 190

bilo ie mnogo malih Židova u sredniem položaju, koji slu bili neobiiublieni kao i veliki, ali su ili se manje bojali. U svakoj Dpoliciiskoi državi bogatstvo ie sveto dobro, ıu demokratskoi iedino.,

Tada bijaše pingvinska država demokratska. 'JTri do četiri Tinanciiske grupe vladale su “Snažniie od ministara republike. Ministri Su bili mala gospoda, kojima su one grupe krišom vladale, te ih strahom i plaćom Dprisilile, da nima na državni trošak daju neke Drednosti, a ako bi ministri ostali pošteni namah bi ih novinskim klevetama srušili. Pingvinski si cerađani jednako poštivali kako židovske tako i kršćanske miliarde. Kako ie pak kod njih interes bio iači od osiećaja, bojali su se kao od smrti, da velikom Židoyvu, premda su ga mrzili, vlas s glave iščupaju. Manie su se bojali maloga i kad bi ovakovoga na zemlji vidjeli, nocama bi ma njem Zazili. Zato ie čitava nacija primila neobuzdanitmı veseliem, da ie izdainik Židov i to mali Židov. Mogli su za upotrijebiti, da se osvete čitavom Izraelu bez bojazni, da bi iavni kredit mogao stradati.

Nitko nije sumniao, da le Pyrot ukrao SHODOVEe, Jer Se 1 SVAaČilim ustima stvar ronavliala, a za masiı ie ponavlianie isto što i dokaz. Nije se sumnjalo, ier su Pyrotovu krivnju upravo Želieli, Jer Čovjek vjeruje, što Želi konačno. ier je sposobnost sumnie kod liudi rijetka. Mnoštvo Pinevmaca nije ništa znalo O Sumnmi, VicTOvali su u krivnju, a ova viera postade doskora elavnomi dozinom nacionalnog spoznanmia, bitna istina patriotskoz simbola.

Potaino osudiše Pyrota.

Na sreću su suci bili siourni Ove stvari, ler dokaza niie bilo, »Dokaza«, mrmliao ie Greatauk, »što treba dokaza? Samo je icJno siguran dokaz, a to je priznanie. Je li Pyrot priznao?« »Nije!« »{(}r će priznati, on ie to dužan. Treba za na to mavesti. Recite mu, da je u miegovom interesu. Obećaijte mu, (la će biti olakšica, bud li Driznao, bit će oprošten od kazne: bit će pomilovan, priznat će se mjegova mevinost. Bit će nagraden. Apeliraite ma njegove dobre oslećaje. Iz patriotizma neka Drizna, radi zastave, iz liubavi prema redu, iz respekta prema hiierarhiii, na osobito naredbu mnislra rata, iz discipline ...«

I opravdanom ohološću kaže jednom Greatauk, da ice vaj DTOCeS pravo remek-djelo, ier ie stvoren iz ničega.

Sedam stotina Pyrota izgubili sn već nadu, da će se moći GhJasniti tai tamni dogadaji, kad se jednoga dana ofkrije u akradenom pismu, da tih osamdest hiliadla snopova Tije WHODĆe Dostoialo. Majčasnijii plemić, grof Maubec"), prodao ih ie državi, primio ie za njih novce, ali ih niie nikada izručio.«!)

I u svojm razgovorima prikazivao jie A. France kapetan Dreyiusa u vrlo liieBom svijetu, Veli: »Niie se čulo ni jedne riieči obrane, ni iedan krik nevinosti, osiećalo se, da ie voiska nada sve. A on (Dreyfus) nije se slagao s kampaniom., kojia se vodila ı nieKovu korist, ier bi se moglo VOISci mešto Wrivo činiti, a toga se·

") Pustolov Valsin-Esterhazy. 0) IL ile Pingouins. A. F.

19D.