Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

prvenstveno satisfakciiu cionističkoj ideji, a samo po nioji i to le u potpunom opsegu i cionistima koje ioš uviiek me smatraju sebi društvemo iednakima. Razumiije se i to da necionisti pristaiu uz ovaj kompromis to Dpriie Što lasniic vide da cionizam ne ugrožava židovskih poziciia u nežidovskom svijetu. Gdie ioš imade ranijih boiazni da će prianianjem Židova uz izgradniu Palestine oiačati antisemitski front, tamo necionisti daleko teže i daleko sporije pristaju 1 kompromis sa cionistima, ier se boje čak i neutralne saradnie u obnovi Palestine. Prema svemu tome može se bit kompromisa koji ie doveo do proširenja Džuiš edensi naikraće opisati ovim riiečima: necionisti zabrinuti za sigurnost svojih društvenih pozicija priznali su opravdanost palestinske izgradmie, a cionisti zabrinuti za izgradniu Palestine priznali su društveni položaji necionista: mjesto otvorene borbe za prevagu došlo ie time do priznania ravnoteže sila u ŽidoVstvVu.

Cionistički pokret, dakako, ne može da se zadovoli ovom ravNoteŽom sila: on mora u blažoi, ali ustrainiioi formi da nastavi borbu u Žžidovstvu do potpune pobiede svojih načela. Ubrzana izgradnja Pzdlestine kao izvor novih energiia, obnova hebreiske kulture u sve širim sloievima, iačanjie osiećaja solidarnosti makar zasad i bez narodne ispoviizsti — to su tri koriiena iz kojih “e izrasti pomlađeno stablo novoga Žžidovstva.

ANDRIJA GAMS: CIONIZAM, NACIONALIZAM I SOCIJALIZAM

Kao reakciia na mistični idealizam romantika u prvoi polovini 19 veka po;avio s» u drugzoi polovini 19 veka pozitivizam i materiializam u filozofiji i nauci. S druge strane je razvoi tehnike uz ioš neke društveno-političke faktore uvetovao na ekonomskom područin kapitalistički sistem. Taj sistem razvijao se progresivno i brzo. U povodu niegova brzoga razvoja nastali su po pojavi proleftarijata posve novi sociologiski problem: u liudskoi zaiednici. Pokazalo se da građanska i politička iednakost sviiu liudi, proklamovana francuskom Tevoluciiom, ioš uvek ne znači fIaktičnu ravnopravnost. Jer se uvidelo da ie francuska revolucila sa svojim parolama iednakopravnosti ostala puka teorija bez mogućnosti da reši težak problem proletariiata, počelo se iražiti TOVE putove za izvoištenie prava liudske iednakopravnosti. Za ostvarenie srećnijih Životnih uslova među golemim masama teško pauperizovanog radništva. Ta ie nova sociologisko-ekonomska struia sociializam. Socijalizam ie naučno obradio Karl Marks na bazi istoriskog materiializma.

Dok su romantici nacionalizmu pridavali vrlo velik značai smatrajući etnički elemenat uopšte naivažnijim sociologziskim činiocem, dotle ic socijalizam zanekao tu hegemoniju nacionalnoga elementa. Danas nije socijalizam homozeni pokret. Ni po delovaniu ni ideologiski. Ako ie po Marksovoi nauci nacionalizam predrasuda i izmišliotma kapitalista, ako ie za Marksa ekonomski momenat jedina bitna sociologiska pojava, onda se usuprot tome mora da istakne da goleme mase pretstavnika danmašniega socilalizma oštro pobiiaiu :ovu Marksov iednostranost. Pobiiaiu niegovu misao koia veli da čovečanstvo niie podelieno na naciie ili rase kao naibitniie kategoriie već ma »klase«, ti. kategoriie po ekonomskoi proizvodnii.

Skoro u isto vreme, kada is sazrelo socilalno pitanie, sazrelo ie usled

155)