Hemija : za srednje škole

4

у воду падне, п та усијана куглица трчаће по површини воде цврчећи, док не исчевне; у млакој води натријум се још и запали. И натријум се у води раствара, али не као. со, већ се он једини са водом на неки начин: јер кад би. тај раствор укували, не би у суду заостао натријум, већ нека бела трошна маса, која се ипо својој материји раз-ликује од натријума.

Из ових примера видимо да се тела могу на два битно различита начина мењати: при једним променама не мења им се малерија, а при другима мења им се и материја. Оне прве промене, при којима сене мења материја тела, з0– вемо физичким променама; такве промене беху: прерада дрвета и мермера, мешање гвожђа и сумпора, мржњење и испаравање воде и растварање соли. Напротив оне друге промене, при којима се мења и материја тела, зовемо хеммским променама; такве промене беху: горење дрвета, печење креча, једињење гвожђа са сумпором, електролиза. воде и растварање натријума у води.

Наука Физика има задатак да уреди и проучи Физичке промене тела. Хемија пак има задатак да уреди и проучи хемиске промене тела. Задатак Физике остављамо тој науци, _а задатка хемије лаћамо се ми овде.

Анализа и синтеза. Два супротна пута стоје нам на расположењу за вршење хемиских промена, а то су анализа и синтеза. Та два важна хемиска појма извешћу из примера.

Овај црвени прашак загрејаћу у стакленој реторти а (сл. 3), на коју је натакнута стаклена лопта Ф, а ова је опет цевљу с спојена са цилиндром 4, који је пун водеу воду поклопљен. При овом огледу спазићем ове појаве: |.) у цилиндар ће улазити неки меурци гасни; 2.) у лопти ће се накупљати неке беле металне капи; и 8.) у реторти ће нестајати црвеног праха, а кад исчезне сав, престаће оне прве две појаве. 5